Za sada bez krivičnih postupaka protiv novinara za ratno huškanje (video)

Vukčević je, na okruglom stolu „Uloga medija i novinara u ratnim sukobima na području bivše SFRJ“, najavio da će to tužilaštvo uskoro objaviti izveštaj o medijskoj slici u Srbiji tokom poslednje decenije prošlog veka i onome što je to tužilaštvo otkrilo u pretkrivičnom postupku.

Vukčević je istakao da to tužilaštvo ne napada novinare i slobodu medija, već da ispituje sumnje da su neke osobe iz medija počinile krivično delo „organizovanja i podsticanja na izvršenje genocida i ratnih zločina“ iz člana 145 Krivičnog zakonika Jugoslavije.

Prema njegovim rečima, u krivičnom zakonodavstvu tokom 90-tih godina prošlog veka postojalo je i krivično delo raspirivanja rasne i verske mržnje, ali ono je u nadležnosti sudova opšte nadležnosti, i kada su u pitanju događaji iz devedesetih ono je zastarelo.

– Smatramo da su stav javnog mnjenja u Srbiji 90-tih, ali i u regionu, kreirale poluistine i laži, kroz medijsku sliku koja je imala zadatak da hrani tzv. patriotizam na način na koji je za posledicu imao pljačku, mučenje i zversko ubijanje civila, ratnih zarobljenika, progone i uništavanje dobara – rekao je Vukčević.

Prema njegovoj oceni, prejaka, huškačka reč odvela je na frontove na hiljade ljudi i probudila u njima motive za teške zločine.

Vukčević je dodao da je Tužilaštvo za ratne zločine sredinom prošle godine svim medijima „koji su bili u funkciji ratnohuškačke politike“ uputilo dopise kojima se zahteva uvid u arhivsku građu, ali da mnogi nisu odgovorili.

Kako je objasnio, do sada prikupljena građa u predmetu „Mediji“ ne pruža osnov za pokretanje krivičnog postupka, ali je dodao i da, zbog nesaradnje ključnih medijskih kuća, nije prikupljen sav potreban materijal.

Tužilaštvo je pretkrivični postupak pokrenulo na osnovu dokumentacije koju je prikupilo procesuirajući ratne zločine, a u obzir su uzeti i navodi iz krivične prijave protiv N. N. lica u nekim medijima koje je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije.

Debatu za okruglim stolom NUNS-a otvorili su Vojin Dimitrijević, Ljubica Marković i Dejan Ilić. Vojin Dimitrijević je rekao da za optužbu nije obavezno i da je „delo sledilo reč“, te da je dovoljno ono što je napisano, a u nekim slučajevima i sama pokazana namera.

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić je rekao da je predmet o ulozi novinara u ratnim zločinima tek započet i da je još otvoren, ali da pojedine medijske kuće još nisu odgovorile na zahtev da omoguće pristup svojoj arhivi i dokumentaciji što, kako je ocenio, govori i o njihovom odnosu prema institucijama države. On je rekao da je potrebno da se pregleda na hiljade sati materijala koji je do sada prikupljen kako bi se utvrdila eventualna odgovornost novinara u ratnim zločinima i dodao da tužilaštvo neće tražiti od policije da interveniše u medijima koji nisu odgovorili tužilaštvu i odobrili da se pregledaju arhive i dokumentacija.

Glavni urednik lista Republika Nebojša Popov ocenio je da je odgovornost novinara za način na koji su izveštavali tokom ratova velika, ali da utvrđivanje te odgovornosti ne sme biti posao samo novinara ili tužilaštva, već i stručne i naučne javnosti. Ocenivši da je postupak koji je pokrenulo Nezavisno udruženje novinara Srbije koristan kao i svako drugo kritičko preispitivanje i suočavanje sa, kako je naveo, svim aspektima mržnje, Popov je objasnio da nije reč samo o prošlosti, nego i o sadašnjosti, pa i budućnosti, zato što je ta mržnja začeta tokom ratova opstala do današnjih dana.

Direktorka Novinske agencije Beta Ljubica Marković rekla je da je nepodeljeno mišljenje javnosti da je na tlu bivše Jugoslavije novinarstvo ključno doprinelo širenju mržnje i podsticanju neprijateljstava, zbog čega je rat bio okrutniji i krvaviji, i stradalo više ljudi.

– Novinari nisu, osim izuzetaka, držali ruku na obaraču, ali su stvorili atmosferu u kojoj je nasilje dobilo legitimitet. Iako je sila propagandne mašinerije bila snažna, nisu se u njenu službu stavili svi novinari. Izbor je postojao jer su se uprkos preovlađujućoj atmosferi pojavili nezavisni mediji, a novinari koji su u njima radili svesno su ušli u rizik i, ne želeći da lažu, oni su postavili temelj slobodnog govora i demokratskog preokreta koji se potom dogodio – rekla je Marković.

Novinar Drago Hedl rekao je da je ratnohuškačko novinarstvo postojalo i u Hrvatskoj, ali da tamo nije pokrenut nikakav pravosudni postupak, pa ni javna debata o toj njihovoj ulozi. On je naveo da su tekstovi mnogih novinara u Hrvatskoj imali očigledne posledice, ali da nijedan autor tih napisa nije snosio odgovornost za to.

Direktorka Tanjuga Branka Đukić rekla je da je ta agencija stavila svoju dokumentaciju na uvid tužilaštvu, ali da je i sama preispitala svoj rad. Ustanovljeno je da je Tanjug zapravo najveći profesionalni pad imao zbog svog stavljanja u službu obračuna sa političkim protivnicima Slobodana Miloševića, rekla je Đukić.

Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće rekla je da bi bilo neophodno da se postigne dogovor o tome da li će se istrajati na temi utvrđivanja uloge i odgovornosti novinara u ratnim zločinima i dodala da je postupak pokrenut da bi se „izašlo iz opšte priče o suočavanju s prošlošću“.

Predstavnica Misije OEBS u Srbiji Jelena Stevančević navela je da prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom aprila 2009. dve trećine građana Srbije veruje da je novinarima koji su učestvovali u ratnom huškanju trebalo zabraniti da se bave novinarstvom ili da deluju javno na bilo koji način, a 17 odsto smatra da im je trebalo suditi. Istraživanje je pokazalo da skoro dve trećine građana smatra da novinari u vreme ratova nisu objektivno izveštavali o sukobima, ili da su izveštavali samo o žrtvama koje su bile srpske nacionalnosti, a ne i o ostalim, dok se 25 odsto ispitanika izjasnilo da ne zna kako su se ponašali državni mediji u to vreme.

Predstavnik UNS-a Momir Turudić je rekao da je Sud časti tog udruženje isključio direktore i urednike osam medijskih kuća, ali da se sa tim postupkom i lustracijom stalo.

Članica UNS-a Ljiljana Zorkić je ocenila da se moraju nastaviti razgovori o ulozi novinara u ratnim zbivanjima i insistiranje na odgovornosti „onih koji su okrvavili ruke“. Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, poslala je juče popodne pismo organizatorima kojim obaveštava da iako pozvana neće doći na okrugli sto jer bi svojim prisustvom dala legitimitet tužbi koju je pokrenuo NUNS.

http://www.infobiro.info/player/dshPlayer.swf

Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a



http://www.infobiro.info/player/dshPlayer.swf

http://www.infobiro.info/player/dshPlayer.swf

Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava