Beneton dobio subvencije, radnici ni blizu radnih mesta

Na subvencije za novo zapošljavanje, koje su od osnivanja privlačile najveću kritiku javnosti, od početka godine potrošeno je oko 20 miliona evra, ali je na održavanje propalih državnih firmi dato duplo više – 40 miliona evra, i to kada se ne računaju posebne stavke, poput Tranzicionog fonda iz kojeg se izdvaja novac za otpremnine u gubitaškim firmama ili novca koji u bolesne državne sisteme stalno ubacuje Fond za razvoj. Kada bi se i ova dva izvora finansiranja uključila u računicu, videlo bi se da su poreski obveznici finansirali održavanje života u propalim državnim preduzećima sa čak 70 miliona evra, samo u prvih osam meseci ove godine.

Od januara do avgusta ove godine država je na program subvencionisanja radnih mesta za direktne investicije potrošila 2,25 milijardi dinara, odnosno oko 200 miliona evra. Od toga, najviše novca dobile su tekstilne firme.

Tako je na ubedljivom prvom mestu AHA Mura, firma koja je preuzela propali Prvi maj i koja je dobila 375,4 miliona dinara, odnosno 3,3 miliona evra. Mura je prošle godine zaposlila 671 radnika, iz čega proizilazi da joj je država dala subvenciju od oko 5.000 evra po radnom mestu, odnosno nešto manje ako je firma nastavila sa zapošljavanjem i ove godine.

Drugo mesto je zauzeo Grundfos sa 171 milion dinara subvencija. Ova firma se bavi proizvodnjom pumpi i kompresora sa 82 radnika u 2012. a još nije zaposlila dovoljan broj radnika da opravda toliku subvenciju.

Na trećem mestu je Beneton, italijanski tekstilni gigant koji je dobio 167 miliona dinara subvencija, to jest 1,5 miliona evra. Međutim, finansijski izveštaj za 2012. pokazuje da je ukupan broj radnika u srpskom Benetonu samo 38, od čega je troje bilo zaposleno i ranije, što daje cifru od neverovatnih 42.000 evra po radnom mestu. Beneton sigurno nije dobio ovoliko novca, jer je najveća subvencija koja je ikome odobrena 10.000 evra, koliko dobija Fijat, što znači da ili Beneton nije zaposlio radnike za koje je dobio subvencije ili ih je zaposlio tek ove godine. Prema dostupnim informacijama, Beneton je zaposlio samo pedesetak radnika koji rade na proizvodnji džempera, dok je oko 1.000 drugih radnika zaposleno kod njegovih kooperanata, a ne u samom Benetonu. Ova firma je, inače, imala obavezu da u roku od tri godine zaposli 2.700 radnika. Prema medijskim navodima, plate zaposlenih koji šiju za Beneton kreću se od 5.800 do 17.000 dinara, iako su poslodavci dobijali čak 9.000 evra po radnom mestu.

Četvrto mesto je zauzeo auto kooperant Draksmajler, koji je prošle godine imao 2.061 radnika i koji je dobio 154,7 miliona dinara subvencija. Odmah iza njega je još jedna tekstilna firma, Trendteks, nemačkog državljanina Šućka Hadžijakupovića, koji je dobio 137 miliona i do 2012. zapošljavao samo 158 ljudi. Na mestu iza njegovog našla se četvrta tekstilna kompanija na spisku najvećih dobitnika subvencija, Konfecioni Andrea, sa 125 ,5 miliona i samo dva radnika u momentu dobijanja podsticaja.

Tokom ove godine, ukupno 57 preduzeća je dobilo novac od države po osnovu subvencija za otvaranje novih radnih mesta i na to je potrošeno 2,2 milijarde dinara.

S druge strane, za podsticanje proizvodnje u 28 posrnulih preduzeća Ministarstvo finansija i privrede izdvojilo je 4,1 milijardu dinara. Najviše novca, čak 595 miliona dinara otišlo je na adresu Industrije kablova iz Jagodine (u restrukturiranju), AD Galenika dobila 340 miliona, a Tigar iz Pirota 300 miliona dinara. Namenski kredit od države u visini od 140 miliona dinara ove godine dobilo je preduzeće Zastava kamioni, Prvoj petoletki iz Trstenika namenjeno je 124 miliona, a Krušiku iz Valjeva 110 miliona dinara.

Za potrebe Železnice Srbije, odnosno za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila izdvojeno je 450,5 miliona dinara, od toga Želvoz Smederevo je dobilo 203 miliona dinara, FV Kraljevo 125 miliona dinara, a MIN Vagonka 122 miliona dinara. Za podsticanje proizvodnje traktora IMT je dobio 78 miliona dinara, IMR 44, a Majevica holding 30 miliona dinara.

Ministarstvo je u 2013. iz budžeta finansiralo i brzorastuća mala i srednja preduzeća sa 7,8 miliona dinara, dok je za program podrške MSP za nabavku opreme, izdvojeno 2,05 milijardi dinara, za ukupno 80 preduzeća. Sedam preduzeća je dobilo po 2,5 miliona dinara po ovom osnovu, Inak iz Beograda, BPP ING, Nelami iz Batočine, Zlatić iz Kraljeva, Ramona Novi Sad, Lorenaprom i Beokran iz Beograda. Još 11 malih i srednjih preduzeća dobilo je od početka godine više od dva miliona dinara za nabavku opreme.

Na osnovu ugovora države sa Fijatom o zajedničkom ulaganju kompanija Fijat automobili Srbija dobila je 5,1 milijardu dinara, dok je kompanija H. T. and Fitting Serbia na osnovu ugovora države sa FAS-om dobila 16,2 miliona dinara.

Za Gorenje 200 miliona

Više od 320 miliona dinara Ministarstvo finansija i privrede ove godine izdvojilo je na osnovu Uredbe o privlačenju stranih direktnih investicija za dve kompanije. Tako je Gorenje home iz Zaječara dobilo 201 miliona dinara, dok je za Cooper Tire and Rubber Company Serbia izdvojeno 117 miliona dinara.