Nakon što je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, prilikom prošlonedeljne posete Srbiji, doneo „zeleno svetlo“ za povlašćeni izvoz „Fijatovih“ vozila proizvedenih u Kragujevcu, ministar privrede Željko Sertić izjavio je da postoji mogućnost da prvi kontingent za rusko tržište bude odobren ovog meseca ili početkom juna.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
„Svaka od zemalja članica Evroazijske carinske unije mora da da saglasnost, tako da pitanje tog izvoza nije jednostavno“, rekao je Sertić odbivši da licitira koliko bi vozila moglo biti u prvom kontingentu.
Ipak, od broja izvezenih automobila značajniji je politički okvir i spremnost Carinske unije da prema Srbiji pokaže takvu vrstu pažnje iako je i njenoj automobilskoj industriji zbog krize i opadajućeg prometa potrebna zaštita.
– To će svakako biti, u ovim teškim vremenima i odnosa Rusije i Evropske unije jedan pokazatelj da ipak dobrom saradnjom ekonomski možemo da budemo uvek korak ispred politike – rekao je Sertić.
Iako je mogućnost bescarinskog izvoza automobila proizvedenih u Srbiji bila najavljivana još od 2012. godine, sad su se, izgleda, stekli uslovi (veliki pad proizvodnje i dramatičan pad prodaje automobila u Rusiji od čak, prema poslednjim podacima, 54,3 odsto) da ruska strana konačno ispuni to Putinovo obećanje. Međutim, uslov da i Srbija uveze, naravno bez carine, istovetan broj ruskih automobila, prema mišljenju analitičara, više je nego nepovoljan poslovni aranžman za srpsku stranu. Oni ukazuju da će Srbija u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan, dakle tržište Carinske unije od oko 180 miliona stanovnika, da izveze 5.000 relativno skupih automobila, dok će Rusi Srbiji, koja broji nekih sedam miliona žitelja, da isporuči isto toliko, gotovo izvesno jeftinih vozila. Najverovatnije, „Lada“, koje će se ovde, bez carine, prodavati po ceni od 6.000 8.000 evra, čime će najozbiljnije biti doveden u pitanje opstanak ionako već ugroženih domaćih firme koje se bave prodajom inostranih automobila. Nije teško predstaviti šta bi značio povoljan uvoz 5.000 ruskih automobila na tržište na kome je lane prodato svega oko 19.000 vozila.
Nejasan je i deo Sertićeve izjave u kojoj tvrdi da bi prvi kontingent „fijata 500L“ mogao put Rusije da krene krajem maja, ili početkom juna, jer bi do tada sve članice Evroazijske carinske unije trebalo da odobre taj poslovni aranžman. Ali, odobravanje uvoza automobila ne znači automatski početak tog posla. U ovom slučaju, još uvek se ne zna ko će, kako i po kojim cenama prodavati „fijat 500L“ ( i rezervne delove za njega) u Rusiji, a kamoli u Kazahstanu i Belorusiji, na čijim će se tržištima taj automobil verovatno pojaviti.
Automobil „fijat 500L“ (kao i gotovo svi Fijatovi modeli) nedovoljno je poznat kupcima u Rusiji i zemljama u njenom okruženju, te ni to ne ide u prilog najavama da bi izvoz mogao da krene već za nekih 15-ak dana. Prilika da ruska javnost bolje upozna kragujevačkog „fiću“ jeste Sajam automobila u Moskvi, koji se u tom gradu organizuje od 24. do 27. avgusta, tako da bi izvoz “ fijata 500L“ mogao da startuje, eventualno, u septembru.
Najave iz EU
Nepoznanica je kako će na povlašćeni tretman „fijata 500L“ na ruskom tržištu da gleda Evropska unija, iz koje od juče stižu najave da bi sankcije EU i ostalih zapadnih zemalja prema Rusiji trebalo da budu i pooštrene, ukoliko kriza u Ukrajini ponovo eskalira, a takvih naznaka ima. Evropska unija ne mora da pritiska samo Srbiju, već može da „sugeriše“ i top menadžmentu Grupacije Fijat Krajsler automobili da bojkotuje Rusiju, kao što su početkom 90-ih prošloga veka sve velike inostrane kompanije, zajedno sa matičnim zemljama, prekinule sve poslovne odnose sa Srbijom Slobodana Miloševića.
.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
