Kreditne rate mogu biti prepolovljene

Naime, nakon što je udruženju „Efektiva“, koje se bavi zaštitom korisnika finansijskih usluga, odbijena prva kolektivna tužba protiv banaka zbog uslova pod kojima su ugovarale kredite u švajcarcima, sudove u Srbiji „zatrpalo“ je oko 150 pojedinačnih tužbi koje su išle samo preko te organizacije. Koliko je individualnih klijenata odlučilo da „presavije tabak“, ne zna se.

– Ovo je možda trenutak kada bi i Narodna banka Srbije mogla da stane na stranu korisnika kredita i da po ubrzanom postupku reši ovaj veliki problem, umesto da, kao do sada, samo brine da banke ne budu oštećene. Jer, četiri modela koje je NBS predložila, činjenica je, nisu prihvaćena. Podatak da je od oko 21.000 klijenata koji su zaduženi u švajcarcima, neki od modela prihvatilo samo 1.700 ili oko osam procenata, a da više od 90 odsto njih nije izabralo konverziju u evre, govori o tome kakvo je rešenje bilo u ponudi – kaže za Danas Dejan Gavrilović, predsednik udruženja „Efektiva“.

On podseća da je sud već donosio presudu kojom je ukinut član ugovora sa odredbom o kamati, ali da je to palo na Apelacionom sudu, koji je predmet vratio na ponovno odlučivanje. .

– Obrazloženje za ukidanje ove presude nam je išlo na ruku, jer je Apelacioni sud upozorio prvostepeni da obrati pažnju na činjenicu da je ugovaranje valutne klauzule i promenljive kamatne tope nezakonito. Ni raniji stavovi iz sudske prakse ne dozvoljavaju da banka ugovara dva ili više zaštitnih mehanizama radi očuvanja vrednosti pozajmljenog novca. Jedan način je indeksiranje kredita u stranoj valuti, evru ili švajcarskim francima, dok drugi način predstavlja ugovaranje promenljive kamate koja u sebi sadrži referentnu vrednost koja sama po sebi predstavlja indeks očuvanja vrednosti novca (Euribor ili Libor)- objašnjava Gavrilović.

On dodaje da dilema da li će banka zaraditi od kreditiranja ne postoji, jer je ugovorena valutna klauzula. Na primer, franak je u vreme kada je zaključen najveći broj ugovora o kreditima indeksiranim u toj valutu, 2008. bio oko 50 dinara, trenutno je oko 110 din, a išao je i do 120, u nekim bankama i 130 dinara.

– U ponovljenom postupku Viši sud je prihvatio obrazloženje Apelacionog suda i poništio je jedan od zaštitnih elemenata, kamatnu stopu, što znači da će se ovaj kredit ubuduće, ako presuda postane pravnosnažna, plaćati bez kamate, samo glavnica. Drugo, ako kamate nije bilo od početka to znači da će sve dosadašnje uplate koje su otišle na kamatu, morati da se preraspodele na glavnicu, pa će samim tim sadašnji dug, izražen u švajcarcima biti znatno manji, čime se mesečna obaveza značajno smanjuje – kaže Gavrilović i nada se da će i u ostalim predmetima biti donete slične presude.

Ukoliko se to sudsko rešenje primeni, kalkulacija koju je objavila „Efektiva“ je sledeća: Ako je 2008. podignut kredit od 70.000 švajcarskih franaka, na 30 godina sa kamatom od četiri odsto i mesečnom ratom od 335 franaka (plaćan u dinarskoj protivvrednosti prema kretanju kursa), nakon sedam godina redovne otplate (86 plaćenih rata) korisnik banci duguje 60.000 švajcaraca, a platio je ukupno 18.700 franaka kamate. Pod uslovom da se kamata nije menjala (banke su uglavnom povećavale kamatu), mesečni anuitet je ostao isti, 335 franaka. Primenom presude, sva plaćena kamata se odbija od glavnice, pa klijent sada duguje 41.300 franaka, a kada se taj ostatak podeli na preostale 274 rate, dobija se mesečni anuitet od 150 franaka.

Hrvatski model

Hrvatski premijer Zoran Milanović prihvatio je predlog ministra finansija da se svi krediti u švajcarskim francima konvertuju u evro prema kamatnoj stopi koja je vredela na dan podizanja kredita. Razlika između iznosa u francima i u evrima biće otpisana od glavnice, što će automatski umanjiti mesečnu ratu. Nezvanične informacije govore da će trošak konverzije iz švajcaraca u evre snositi banke, ali će im taj gubitak država kompenzirati kroz poreske olakšice.

Protesti od septembra

Tužbe nisu podneli svi koji imaju kredite indeksirane u francima, jer mnogi nemaju novca da plate velike sudske takse za pokretanje ovih sporova, ili nemaju dovoljno vremena da sačekaju ishod, kaže predsednik udruženja Efektiva. On se nada da će država reagovati i prihvatiti neko od boljih rešenja, ili ovog do koga je došao sud, ili po modelima kojima su reagovali u Crnoj Gori, Poljskoj, Mađarskoj i ovih dana u Hrvatskoj. Najavljuje da će udruženje krenuti u kampanju pripreme za protest planiran za sredinu septembra.