Kupovina stanova pala za trećinu

– Čak i oni koji bi mogli da uzmu kredit, uplašeni su i u svom strahu od gubitka radnog mesta sve teže donose odluku da reše svoje stambeno pitanje. Oni koji nemaju spremnih 20 odsto za učešće jedva se odlučuju za nabavku stana, ali nije problem samo veće učešće. Tu je i porez na prenos apsolutnih prava koji treba platiti, kao i overa ugovora u sudu i mnogo toga drugog, što je zakomplikovalo situaciju na tržištu – dodaje Sekulić.

Ovaj stručnjak podseća da je posao države da stvori uslove u kojima će privreda moći relaksirano da se ponaša i navodi još jednu prepreku oživljavanju tržišta nekretnina – činjenicu da jako malo osiguravajućih kuća pristaje da osigura stambeni kredit u slučaju da dužnik ostane bez posla.

– Takvi proizvodi postoje u Evropi, pa i u Sloveniji i Hrvatskoj, ali kod nas ih nema. Umnogome bi pomoglo kada bi osiguravajuće kuće pokrivale bar jednu ili dve godine nakon gubitka posla rate za kredit – smatra Sekulić. Takav sistem bi pomogao da se i građani lakše opredeljuju za uzimanje kredita, ali bi i banke mogle da budu sigurnije da neće završiti sa nenaplativim potraživanjem i aktiviranom hipotekom na stan koji nemaju kome da prodaju.

Ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić upozorio je pre par dana na stagnaciju u građevinskoj industriji, prouzrokovanu, kako smatra, prvenstveno odlukom NBS o obaveznom učešću. S obzirom da se odluka centralne banke ne odnosi na subvencionisane kredite, država je povećala obim subvencija, ali u ovakvoj ekonomskoj situaciji ni to nije mnogo pomoglo da se razbudi građevinska aktivnost. Istovremeno, državu mnogi optužuju da je postala praktično jedini građevinski investitor u Srbiji, ali i da cene koje ona naplaćuje građanima za svoje stanove uopšte nisu socijalne ili neprofitne kako je obećavala, već sasvim tržišne.

Sekulić se slaže sa time da je ponuda nekretnina „katastrofalno loša“ i upozorava da destimulacija tražnje ima direktne negativne posledice po razvoj građevinske industrije i pratećih grana.

– U situaciji smo da se izdaje veoma mali broj građevinskih dozvola i da je samo država pravi investitor. Ona se u posao uključuje sa svojim „subvencionisanim“ cenama, koje realno nisu bez dobiti, već državi omogućavaju i te kako dobar profit, naročito ako se zna da ona po povlašćenim uslovima dobija i zemljište i zaključuje ugovore – kaže Sekulić, podsećajući da država stanove na lokaciji bivše kasarne Stepa Stepanović prodaje po ceni od 1.300 evra po kvadratnom metru, dok stanove na Novom Beogradu prodaje po još višim cenama.

Uprkos ovako depresivnoj situaciji agenti za nekretnine ne očekuju pad cena. Kako kažu, kupac nikada nije bio u boljem položaju nego danas, pa je dodatni popust na aktuelne cene stanova moguće dobiti samo ako prodavac mora hitno da obavi transakciju bez obzira na cenu.

Podaci Udruženja banaka Srbije potkrepljuju stavove građevinske industrije, pošto se već drugi mesec zaredom beleži pad u ukupnom dugu stanovništva po osnovu stambenih kredita, što nedvosmisleno ukazuje na pad stambeno-kreditne aktivnosti. Na kraju oktobra građani Srbije dugovali su ukupno 294,8 miliona dinara za uzete stambene zajmove, što je za dva odsto manje nego prethodnog meseca. Pre toga, u septembru je ukupna masa kredita u otplati pala za jedan odsto u odnosu na avgust, dok je u avgustu zabeležen tek anemičan rast od 0,4 odsto u odnosu na jul.

Marža

– Razlika između nabavne i prodajne cene stana nikada nije bila manja. Mi kada savetujemo investitore govorimo im da je bruto zarada od 30 odsto odličan rezultat, ali se realno uglavnom postižu bruto marže od oko 25 odsto – tvrdi Tomislav Sekulić, koji smatra da bi ovakva situacija mogla da izrodi jednu promenu, a to je da se „cene starih stanova konačno diferenciraju u odnosu na novogradnju, jer se samo u Srbiji dešava da vlasnici polovnih nekretnina prodajne cene formiraju prema novoizgrađenim zgradama u njihovoj blizini“.