Milosavljević: Vlada razmatra prodaju ulja iz rezervi

Prema njegovim rečima, država ima dovoljno rezervi da dva meseca snabdeva tržište jestivim uljem, što je dovoljno vremena da se ustanovi kolika će tačno biti cena suncokreta koja će konačno uticati na cenu ulja.

– O interventnom uvozu ulja za sada se ne razmišlja, pošto cene u okruženju rastu i kreću se od 1,3 do 1,5 evra po litru. Ako budemo intervenisali puštanjem ulja iz robnih rezervi, to bi moglo da obori cenu u naredna dva meseca, ali će posle toga ona opet porasti zbog najava o rastu cene suncokreta. Međutim, pošto su to za sada samo najave, a još se ne zna konačno da li će cena suncokreta biti viša, mogli bismo da iskoristimo robne rezerve – kaže Milosavljević.

S druge strane, takvih mogućnosti nema kada je u pitanju mleko, pošto država ne raspolaže robnim rezervama ovog proizvoda, osim određenih količina mleka u prahu, dok bi stavljanje države „na jednu stranu“ u sukobu mlekara i primarnih proizvođača, odobravanjem interventnog uvoza, po mišljenju ministra proizvelo probleme. Milosavljević smatra da problem između prerađivača mleka i malih proizvođača moraju oni sami da reše i da država tu ne bi trebalo da se upliće, dok na primedbu da Imlek, kao najveća mlekara u Srbiji, svoju proizvodnju usmerava ka mlečnim prerađevinama, smanjujući proizvodnju slatkog mleka, kaže da „toga ima“, ali da u Srbiji postoji „preko 200 mlekara, od čega pedesetak relevantnih, kojima se zbog toga sada otvara mogućnost da popune rupu na tržištu, ali one nisu uspele da je iskoriste“.

Činjenica je, međutim, da iako u Srbiji postoji toliki broj mlekara, njihova snaga ni izbliza ne može da parira Salfordovom sistemu predvođenom Imlekom, koji po ocenama Komisije za zaštitu konkurencije predstavlja monopolistu na našem tržištu. Upravo zbog toga na tržištu mleka, ali kako se pokazuje i na tržištu ulja i drugih proizvoda u Srbiji, praktično ne postoji konkurencija, uprkos tome što nominalno postoji više proizvođača. Male kompanije po pravilu čekaju da vide šta će učiniti lider na tržištu, pa se zatim povode njegovim primerom, uglavnom dižući cene odmah kada najveći proizvođač to prvi uradi. Postoje i izuzeci, ali o njihovoj tržišnoj nemoći govori upravo to što uprkos činjenici da njihovi veliki konkurenti dižu cene, a oni ne, ipak ne mogu da se probiju u maloprodajnim lancima i povećaju prodaju. To takođe svedoči i o sprezi najvećih trgovinskih lanaca i najvećih proizvođača ili o moći tržišnih lidera da sa rafova supermarketa podalje drže jeftinije proizvode svojih konkurenata.

Milena Radulović, portparol Jabuke, maloprodajnog lanca koji pretežno zadovoljava potreba slabije platežnih klijenata, kaže da je tačno da manji proizvođači uvek čekaju da vide kako će se ponašati lider na tržištu, pa da zatim prate njegov primer, ali ističe i obratne primere, onih malih proizvođača koji ne podižu cene, ali uprkos tome ne uspevaju da se izbore za mesto u najvećim trgovinama u Srbiji.

– U našim objektima i dalje imamo ulje „cvet Banata“ koje se prodaje po ceni od 106,9 dinara, iako su ostali proizvođači podigli cene. Ali, tog ulja, koliko znam, nema u drugim prodajnim lancima. Slično je i sa mlekom. Od Imleka dobijamo samo kiseli program i mleko Subotičke mlekare, koja je u njihovoj grupi i koja je naravno podigla svoje cene. S druge strane, loznička i sremska mlekara, koje nama i dalje isporučuju sveže mleko, nisu menjale cenu – kaže Radulovićeva.

Ona napominje da bi trebalo videti zašto Imlek sada isporučuje samo kiseli program.

– Nadamo se da će država ovog puta učiniti isto kao prošli put kada je ulje poskupelo i kada je dozvoljen interventni uvoz i iskorišćene robne rezerve. Mislim da sada zaista nema razloga za rast cena ulja. Uljari tvrde da im je povećana otkupna cena suncokreta, ali to su govorili i prošlog puta, pa su ipak spustili cene čim je odobren interventni uvoz. Trebalo bi se setiti da oni sada povećavaju cene, a imali su rast koliko pre mesec i po dana kada je cena sa 94 dinara povećana na 106 dinara, a veliki proizvođači su čak digli cene na 120 pa i 140 dinara. Nama su stigli cenovnici sa 23 odsto višim cenama, ali je primenjeno poskupljenje od samo 10 odsto – naglašava Radulovićeva, dodajući da poskupljenja uvek kreću u septembru, ali da je to sada postala lančana reakcija, koja je počela sa mlekom, preko kafe (koja je doduše berzanski proizvod) do ulja, a za 18 odsto poskupelo je i meso.

Komisija za praćenje cena radi?

Država je prošle godine formirala Komisiju za praćenje cena, čiji je osnovni cilj da analizira razloge za promene cena na tržištu i njihov uticaj na standard građana i da pokuša da predupredi negativne efekte cenovnih korekcija. Pošto se jednom sastala jula 2009, o radu ove Komisije se nikada više nije govorilo i ne zna se kakvi su efekti njenog delovanja, ako ih i ima. Predsednik te Komisije, ministar Milosavljević, kaže da je ona imala par sastanaka, a da je poslednji bio „u maju ili junu“. Komisija još nema nikakve predloge za poboljšanje standarda i predupređivanje cenovnih šokova, već po Milosavljeviću, čeka da vidi kakva će biti konačna cena soje, pšenice i kukuruza, na osnovu čega će moći da formira svoje preporuke.

Odluka kada bude poznata cena suncokreta

Kompanija Viktorija grup saopštila je juče da će odluku o eventualnoj promeni cene tog proizvoda doneti „onog momenta kada bude poznata konačna otkupna cena suncokreta, koja je ove godine značajno veća od prošlogodišnje“. Cena ulja „Iskon“ će biti formirana na bazi cene sirovine, kao i na bazi berzanskih cena biljnih ulja, navodi se u saopštenju i ocenuje da je „u ovom trenutku, svaka korekcija cene veća od 15 odsto ekonomski neopravdana“. Tanjug

Zbog suše u Rusiji poskupljuje hrana

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu saopštila je da su se cene hrane u avgustu povećale za pet odsto, budući da su suša u Rusiji i poplave u Pakistanu smanjile prinos pšenice i drugih žitarica. Ipak, i pored toga cene su i dalje gotovo 40 odsto ispod rekordnog nivoa 2008. godine, prenosi Tanjug.