Ne pomažu više ni krediti

Uprkos inflaciji od 8,1 odsto na kraju novembra, prosečna neto plata je pala sa 39.580 dinara u decembru 2010. na samo 38.363 dinara u novembru, što dovoljno govori o tome koliko je standard stanovništva opao.

Da to ne bude sve, postaralo se tržište rada. Umesto stope nezaposlenosti od 19,2 odsto, koja je sama po sebi bila ogromna, aprilsko istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazalo je da nezaposlenost dostiže čak 22,2 odsto. Premijer Srbije Mirko Cvetković tada je ovaj pokazatelj pokušao da objasni time da se đaci koji su završili školu prijavljuju na biro i tako podižu statistiku nezaposlenosti. Problem sa tim objašnjenjem je što se školska godina ne završava u aprilu ni u jednoj školi.

Protekla godina je na skoro svim poljima bila negativna za Srbiju, pa je stanovništvo konačno počelo ubrzano prestrojavanje u pokušaju da se prilagodi novonastaloj situaciji. Tako je u vreme dok se država još nonšalantno zadužuje koliko god može, stanovništvo počelo da vrlo obazrivo ulazi u nove dugove.

Poslednji podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je u gotovo svim kategorijama kredita došlo do stagnacije i da je čak zabeleženo, i to prvi put, da su građani počeli bankama da vraćaju više kredita nego što ih uzimaju. Dok su godinu pre barem krediti za refinansiranje bili vrlo popularni među građanima, u prošloj čak ni oni više nemaju „prođu“. Jednostavno, danas se svi plaše novih dugova.

Da je situacija zaista teška pokazuje i to da je zbog nezainteresovanosti građana ove godine otkazan čak i Sajam automobila u Beogradu, što se dogodilo prvi put još od 1938. godine kada je ova manifestacija osnovana. To znači da kriza više ne pogađa samo najsiromašniji, pa ni nešto „prosečniji“ sloj, već i generalno posmatrano, boljestojeće građane, koji su svih prethodnih godina bili glavni pokretač tržišta automobila. Ali, kako je prošle godine prodaja novih vozila pala sa 43.000 u 2010. na samo 29.000 automobila, distributeri su proračunali da im se više isplati da se ne pojavljuju na sajmu, nego da plate cenu zakupa, koju ostvarena prodaja neće moći da nadoknadi.

Ali, dok građani kupuju sve manje i uglavnom ono što je nužno, i pritom se trude na sve načine da izbegnu zaduživanje, država i dalje neštedimice troši i uzima nove kredite. Tako je sa 42,9 odsto BDP-a, koliko je iznosio javni dug Srbije na kraju prošle godine, naše zaduženje sada dostiglo čak 46,7 odsto. To znači ne samo da smo probili zakonom određenu granicu od 45 odsto BDP-a, već da se ozbiljno približavamo nivou od 50 odsto javnog duga. A kako je guverner Narodne banke Dejan Šoškić više puta upozorio u prethodnih nekoliko dana, većina zemalja u razvoju zapala je u dužničku krizu upravo na nivou javnog duga koji nije prešao 50 odsto.

I drugi statistički podaci takođe nedvosmisleno svedoče o finansijskom padu Srbije, poput rasta budžetskog deficita ili znatno nižeg rasta BDP-a od očekivanog, ali građanima možda najviše znači sledeći – za pokrivanje prosečne potrošačke korpe danas je potrebno čak 1,45 prosečnih zarada, odnosno skoro plata i po. Na kraju 2010. za podmirivanje prosečnih troškova jedne porodice i to onakvih potreba, kakvih ih vidi statistika, bilo je potrebno 1,33 plata. Ako tome dodamo činjenicu da sve više ljudi u Srbiji ostaje bez posla, jasno je da je breme sa kojim smo dočekivali 2011. sada postalo teže. U ovoj godini ni ekonomisti ne predviđaju ništa dobro, dok političari čak i zvanično obećavaju da će biti gora nego prošla.