Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje

Pola miliona građana traži posao

Između 30 i 40 odsto pripravnika zadrži radno mesto * Administrativna zanimanja većini privlačnija od proizvodnje

Autor: Lj. Bukvić

Beograd - U poslednja tri meseca, prema evidenciji NSZ došlo je do pada nezaposlenosti i to je u ovo vreme uglavnom sezonskog karaktera, ali i delom zato što sve mere aktivne politike i dolazak nekih investitora daju rezultata. Samo preko programa Prva šansa u ovoj godini do sad je zaposleno 7.000 mladih - kaže za Danas direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

 On ističe da je u odnosu na maj prošle godine 5.000 ljudi manje na evidenciji NSZ, ali da u Srbiji još ima dosta onih koji rade na crno, odnosno onih koji su formalno nezaposleni, a u stvari rade, kao i nekih koji su na evidenciji, a suštinski ne traže posao i ne žele da se zaposle, dok su neki prijavljeni samo zbog povlastica u gradskom prevozu.

Imate li podatke koliko je ljudi zaista bez posla?

- Mislim da ima oko 200.000 ljudi koji su na evidenciji, a koji rade na crno. Nije pouzdan i najprecizniji podatak, ali u ovom trenutku nešto više od 500.000 ljudi u Srbiji zaista traži posao.

Prošle godine je kroz program Prva šansa zaposleno 16.000 mladih. Znate li da li su ostali da rade?

- Prva šansa je prošle godine počela da se sprovodi i tada poslodavci, za razliku od ove godine, nisu imali obavezu da zadrže pripravnike. Uprkos tome, procenat onih koji su ostali ili će ostati da rade je između 30 i 40 odsto, a najbolje prolaze oni sa visokim obrazovanjem.

Bilo je nezadovoljnih jer poslodavci nisu redovno isplaćivali zarade?

- To se odnosilo na pripravnike od prošle godine, bilo je kašnjenja u dostavljanju dokumentacije od poslodavaca jer oni najpre isplate zaradu, onda nama dostave dokumentaciju i mi njima nakon toga plaćamo. U 96 odsto slučajeva je sve bilo u redu, u onih četiri se dešavalo da ima problema zbog kašnjenja poslodavaca.

Da li imate načina kako da sankcionišete poslodavce koji ne poštuju ugovore?

- Ubrzali smo ih, šaljemo im pisma, opomene i preduzećemo sve da zaštitimo pripravnike. U krajnjoj meri možemo i da ih tužimo zato što ne izvršavaju obaveze, ali najpre ćemo ih motivisati da to urade. Postoje i objektivne okolnosti, kada poslodavci upadaju u krizu, računi su im blokirani, pa ne mogu da isplate, ali učinićemo sve da ni jedan pripravnik ne bude oštećen. Nastojaćemo i da pripravniku ponudimo novo zaposlenje ili da napravimo sporazum s poslodavcem i pripravnikom koji će biti u korist pripravnika.

Koliko se poslodavaca prijavilo za ovaj program?

- Oko 7.000 poslodavaca podnelo je zahteve za 11.000 pripravnika, a dosad ih je 7.000 počelo da radi. Cilj za ovu godinu je da uposlimo oko 10.000.

To je manje nego prošle godine.

- Vlada Vojvodine je prošle godine zaposlila oko 6.000 pripravnika, ove godine su izdvojili drastično manje sredstava za to, pa je zbog toga takva razlika.

Koliko ste ove godine izdvojili za javne radove?

- Ukupno je 700 miliona dinara u budžetu za javne radove i ove godine će više od 5.000 ljudi na ovaj način privremeno dobiti posao. U zavisnosti od stručne spreme zarade će biti od 16.000 do 22.000 dinara i dok je Prva šansa namenjena mladima, u javne radove mogu biti angažovani i oni koji nemaju obrazovanje, a kojih je trećina na evidenciji nezaposlenih. Najveći broj zaposelnih biće iz te kategorije, ali će biti i onih s fakultetom, na primer, lekara.

Gde će se najviše ulagati?

- Oko 60 odsto novca biće ulagano u najmanje razvijene opštine Trgovište, Žitorađa, Crna Trava, Žagubica...Očekujem da u roku od nedelju dana svih 5.600 ljudi bude angažovano i da počne da se radi. Verujem da će se i to odraziti na tržište rada jer su javni radovi i socijalna, ali i antikrizna mera.

Kažete da će tih 5.600 privremeno dobiti posao. Šta posle?

- Javni radovi jesu osmišljeni kao privremeno angažovanje, ali bilo je slučajeva da neki poslodavci zadrže pojedine radnike, na primer Gerontološki centar iz Subotice ili Zdravstveni centar u Kraljevu.

Koja su to zanimanja tražena, a kojih imate na pretek?

- Među visokoškolovanim traže se radnici u oblasti finansija, bankarstva, osiguranja, IT, dok inženjeri poljoprivrede i mašinstva nisu toliko traženi, kao ni lekari i medicinsko osoblje. Sada postoji potreba za nekim zanimanjima kao što su tekstilci. Javor iz Ivanjice na primer traži 200 ljudi i ne može da ih pronađe. U Svilajncu će se uskoro prepoloviti broj nezaposlenih, trenutno ih ima 2.000, a zahvaljujući investicijama koje su u toku biće zaposleno oko 1.000 ljudi. Investicije su u stvari najzdraviji oblik poboljšanja stanja na tržištu rada. Dešava se i da kada neko otvori veliki broj radnih mesta u nekom gradu krene velika potražnja upravo za tim. Imamo primer Rače, u kojoj nema dovoljno kadra za preduzeće Jura iz Južne Koreje, tako da ljudi iz Kragujevca moraju dodatno da se obučavaju za rad na proizvodnji elektroinstalacija za automobile.

Jesu li ljudi spremni da idu na dodatne obuke? Kod nas je često problem što ljudi neće da rade.

- Dešava se i to da ljudi neće da rade, ni da uče. Kad neko ne može da nađe posao 10 godina pitanje je šta je on za sve to vreme radio da ga pronađe.

Kakva je zainteresovanost za obuku?

- Zainteresovanost postoji, ali je veća kada su u pitanju poslovi tipa poslovnog sekretara, knjigovođe, a manja kada su neki teži poslovi u pitanju. Kod nas ljudi više vole da rade neke administrativne poslove nego poslove u proizvodnji. I definitivno, a to su istraživanja pokazala, naši ljudi vole više da rade u državnom sektoru nego u privatnom.

Koliko je ljudi ostalo bez posla u NSZ zbog racionalizacije državne uprave?

- Otišlo je 200 ljudi. S druge strane, NSZ je uradila još jedan veliki korak, a to je da smo oslobodili poslodavce obaveze da dolaze na šaltere NSZ. RZZO to radi u naše ime i mi samo preuzimamo podatke. To štedi vreme i novac. Idemo ka tome da se što više stvari radi elektronski. Planiramo mnogo aktivnije da radimo sa velikim poslodavcima ne bismo li sagledali njihove potrebe, a onda ćemo aktivirati i one koji žele da promene radno mesto, a ne samo one koji ne rade.

Budžet

- NSZ ima ove godine na raspolaganju 3,7 milijardi dinara iz budžeta Ministarstva ekonomije i osim Prve šanse i javnih radova, biće izdvojeno i za subvencije za nova radna mesta, od 80.000 do 160.000 dinara dobija poslodavac za svakog zaposlenog. Visina sume zavisi od razvijenosti opštine. Deo novca odlazi na projekat samozapošljavanja, gde ljudi najviše otvaraju zubotehničke ordinacije, frizerske, obućarske ili čak i logopedske ordinacije. Za poslodavce koji su spremni da ulože u prekvalifikaciju novozaposlenih radnika izdvajaju se sume do 80.000 dinara.

Zaposlenje našlo 180 invalida

- Poslodavci su imali godinu dana da se pripreme za primenu Zakona o zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Ukupan broj nezaposlenih osoba sa invaliditetom na evidenciji NSZ je 22.247, najveći broj je u kategoriji invalida rada 10.137, zatim u grupi omladine ih je 4.740, dok je vojnih invalida oko 19 odsto. Ove godine bio je 651 zahtev za zapošljenje osoba sa invaliditetom, od strane 350 poslodavaca. Posao je dobilo njih 180. Ceo taj posao je zahtevan jer je ovo društveno osetljiva oblast, a s druge strane i poslodavci to ponekad doživljavaju kao namet.