Ako poskupljuje voda, struja, gas, nafta, pšenica i brašno, onda je sasvim izvesno da će poskupeti i hleb. Apsurdno je očekivati da će bez ikakvog dodatnog zaštitnog mehanizma od strane države, cena najvažnije životne namirnice ostati nepromenjena, kaže za Danas direktor Udruženja mlinara i pekara Žitovojvodina Sima Matić.
Matić smatra da bi država trebalo da izradi socijalne karte potrošača, kako bi hleba po beneficiranim cenama bilo za one potrošače sa najmanjim primanjima. On ističe da su povremene inicijative države u vidu raznih oblika pozajmica pšenice i brašna preko robnih rezervi više politički marketing, nego što stvarno pomažu socijalno ugroženim kategorijama.
– Uloga robnih rezervi već godinama je van ozbiljne društvene kontrole, bar kada su pšenica i brašno u pitanju i one sa ovakvim načinom rada povremeno predstavljaju ozbiljnu društveno-ekonomsku štetočinu – ocenjuje Matić i dodaje da je neophodno da država pšenicu proglasi strateški važnim proizvodom od posebnog značaja, zbog čega Žitovojvodina već godinama pritiska ministarstva. Samo tako bi, napominje Matić, bila osigurana socijalno-prehrambena sigurnost u ishrani osiromašenog stanovništva, te bi mogli postati izvoznici kvalitetne pšenice.
– Država mora da ostvari kontrolni paket nad reprolancem – kilogram semena, metar njive, kilogram pšenice, silos, mlin, pekara, tržište. Ona je dužna da napravi ambijent u kome će taj reprolanac da funkcioniše, u kome će svi imati svoj interes, te mora da reaguje kao korektivni faktor kroz razne bonitete ne bi li paor imao interes da seje – naglašava Matić, dodajući da je sadašnji način stimulacije proizvođača svojevrsni oblik socijalne pomoći siromašnom paoru, a ne ozbiljna državna stimulacija koja bi kao krajnji cilj imala visoki prinos i visoki kvalitet pšenice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
