Hapšenje Miroslava Bogićevića, vlasnika koncerna Farmakom MB, bilo je nagovešteno već kad su službenici Poreske uprave ušli u kontrolu poslovanja njegove firme, kao i nakon izjava premijera Aleksandra Vučića o povezanosti Bogićevića sa propalim bankama.
Međutim, ne tako davno, 2011. godine, Bogićević je od privrednih novinara proglašen za biznismena decenije. Počeo je 1989. godine sa apotekama, što je zakon u to vreme dozvoljavao iako je radio kao službenik u šabačkom Fondu zdravstva, da bi kasnije prešao na velike poslove uvoza i izvoza sa „Zorkinim“ fabrikama zaštite bilja, mineralnih đubriva, obojene metalurgije…
Nakon demokratskih promena, 2001. godine Bogićević uzima u trogodišnji zakup Zorkina Mineralna đubriva, i za razliku od indijskog koncerna „Binani“ koji je zakupio „Obojenu metalurgiju“, radnicima se uredno isplaćuju plate kao i sva druga potraživanja. Jedno vreme, zbog korektnih odnosa prema državi i radnicima, Bogićević je figurirao kao privatnik koji bi preuzeo „Zorku“. Međutim, odustao je, a najveći deo bivšeg holdinga i ponosa Šapca otišao je u stečaj. Ipak, „Farmakom“ je vlasnik „Zorkinog društvenog standarda“ sa sportskom halom, a gradu je ustupljena lokacija gde se rekonstruiše bazen.
Najveći posao u Šapcu bila je kupovina Mlekare, koja je sa dodatnim investicijama dostigla kapacitet od 260 tona mleka dnevno. Sa kvalitetnim proizvodima, „a la kajamakom“ i feta sirom, mlekara je ušla i na američko tržište. Međutim, već prošle godine radnici su počeli štrajk zbog neisplaćenih zarada, a sadašnja proizvodnja je pet puta manja od kapaciteta. U sastavu „Farmakoma“, koji ukupno ima oko tri hiljade radnika su i fabrika akumulatora Sombor, PIK „Sedmi juli“ u Debrcu, sa najvećim staklenikom na ovom području od pet hektara, Industrijski kombinat Guča, Livnica Požega, najveći rudnik antimona na Balkanu Zajača, rudnik Lece…
Prvi negativni napisi bili su zbog rudnika Zajača, i posledica po zdravlje dece. Ali najveću pažnju izazvala je kupovina najstarijeg lista na Balkanu „Politike“, kao i novosadskog „Dnevnika“. Premijer Vučić se dobrano obrušio na ovu kupovinu, iako je bila preko ruske ispostave, a nakon priznanja da je to urađeno na inicijativu demokrata, o tome se zaćutalo. Jedna od verzija zbog koje je „zakočeno“ jeste da su u igri bili i albanski tajkuni koji bi za sitne pare došli do srpske medijske institucije, tako da je kupovina Politike bila i odbrana nacionalnih interesa.
U međuvremenu dolazi i do kraha Univerzal banke, gde je Bogićević bio akcionar, a na njenom čelu Šapčanin Dragan Tomić, tada predsednik Okružnog odbora SNS u Šapcu i narodni poslanik. Tomić je zbog toga izvesno vreme proveo u pritvoru. Ponovo u žižu javnosti Bogićević dolazi prilikom izlivanja jalovine u Stolice. Vrhunac dolazi hapšenjem Perčevića i najavama sloma Srpske banke, odakle je Bogićević takođe povlačio visoke kredite.
Biografija
Bogićević je rođen 1953. godine u Šapcu, a zaposlio se kao službenik u Zavodu za zdravstveno osiguranje 1973. godine. Tokom osamdesetih godina bio je šef Službe penziono-invalidskog fonda. Završio je Višu upravnu školu u Sarajevu. Oženjen je, ima dve kćerke i troje unučadi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
