Savet podobnih ugrožava guvernera

Sagovornici Danasa jednoglasni su u oceni da je sasvim moguć izbor podobnih u Savet koji bi preglasavali guvernera i nude nekoliko rešenja za taj problem.

Kandidat vladajuće koalicije za novog guvernera Dejan Šoškić izjavio je da bi voleo da bude izabran po novom zakonu o Narodnoj banci, čime je aktuelizovano pitanje o tome da li će vladajuća koalicija ograničiti moć guvernera, koji prema trenutno važećim propisima ima skoro isključivu nadležnost za vođenje monetarne politke. Prema izmenama zakona, koje je nedavno najavio premijer Mirko Cvetković, ingerencije nad monetarnom politikom trebalo bi da pređu u ruke kolektivnog organa, Saveta NBS-a u kojem bi guverner bio samo prvi među jednakima. Pitanje je, međutim, da li bi se takvim postupkom ugrozila nezavisnost Narodne banke, budući da bi guvernera, bez obzira na njegovu ličnu nezavisnost, mogli da preglasaju članovi Saveta, koje bi Vlada mogla da izabere tako da odgovaraju njenim interesima. Za sada još nije poznato da li će zakon uopšte biti menjan, pošto u vladajućoj koaliciji nije postignuta saglasnost o predloženim izmenama, ali ako do toga dođe, glavno pitanje će biti ne kako izabrati nezavisnog guvernera, već kako sprečiti vlast da u Savet NBS postavi podobne kadrove.

Profesor univerziteta Megatrend Vladimir Vučković smatra da je veoma važno koliko će članova imati to telo i ko će ih imenovati.

– Postoje razne opcije, ali ako se usvoji predlog da više od polovine članova određuje Vlada ili Skupština, onda će se otvoriti mogućnost da izborom podobnih ljudi u NBS dovedu kadrovi bliski interesima krupnog kapitala – upozorava Vučković.

Prema njegovom mišljenju, guverner bi sa „svojim ljudima“ trebalo da ima barem polovinu glasova, kako se ne bi dešavalo da bude preglasan.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Ekonomskog saveta premijera Boško Živković, veruje da bi neko od rešenja kojim bi se smanjila diskreciona moć guvernera bilo dobro, ali da bi „trebalo imati u vidu rđavu tradiciju u Srbiji“ zbog koje bi se moglo dogoditi da u članstvo Saveta budu izabrani podobni ljudi. To bi se, prema Živkovićevom mišljenju, moglo prenebregnuti ako bi se uvela obaveza promene po jednog člana saveta svake godine, čime bi se ostavila mogućnost da aktuelna politička opcija postavi u to telo jednog čoveka koji im odgovara, ali bi se istovremeno smanjila verovatnoća da vlast neočekivano smeni članove Saveta kako bi dovela svoje ljude. Savet bi tako zadržao stabilan kontinuitet delovanja.

Živković napominje da je diskreciona moć guvernera prema sadašnjim propisima relativno velika, čime naše zakonodavstvo odstupa od standarda dobro uređenih centralnih banaka u svetu, te da nezavisnost NBS-a zapravo zavisi od ličnosti guvernera, što nije dobro.

Miroslav Zdravković, urednik portala ekonomija.org, kaže da je ideja da se formira telo koje će kolektivno donositi odluke dobra, ali da je potrebno da se među njegovim članovima nađu najkvalitetniji ljudi i da se obezbedi javnost njihovog rada, kako bi se sprečilo da guverner snosi odgovornost, a da se odluke donose preglasavanjem.

– U sadašnjem Savetu NBS-a sede neki od najboljih srpskih ekonomista i oni bi i trebalo da odlučuju o monetarnoj politici zajedno sa guvernerom. Ali, najbitnije je obezbediti transparentnost, tako da javnost u svakom momentu zna koji član saveta je glasao kako i koje je argumente izneo. Takva transparentnost sada ne postoji, pošto Monetarni odbor samo saopštava koju je odluku doneo, a mi ne znamo ko je kako glasao – kaže Zdravković.

Ekonomista Miodrag Banić takođe smatra da je u načelu dobra ideja da se monetarna vlast podeli između Saveta i guvernera, ali da postoji realna opasnost da se u Savetu nađu podobni ljudi. Prema njegovom mišljenju, nije dobro da cela monetarna vlast bude koncentrisana u rukama jednog čoveka, odnosno guvernera, kao što je to sada slučaj.

Čudna rešenja

Ekonomista Miladin Kovačević objašnjava da se po sadašnjem zakonu Savet NBS-a ne bavi monetarnom politikom, koja je u delokrugu Monetarnog odbora NBS-a i da bi bilo čudno ukoliko bi se Savetu dale takve nadležnosti. „U poslove Saveta između ostalog spada obezbeđivanje nezavisnosti Narodne banke i postavljanje viceguvernera, koje predlaže guverner“, kaže Kovačević.