Tajkuni iz Komercijalne odneli 30 miliona evra

Razlog ovolikih manjkova su krediti koje je Komercijalna davala Rudnapu, Veranu, Farmakomu, IMK 14. oktobar, Žitku, Minel transformatorima i drugim manjim klijentima.

Kako se navodi u izveštaju, „neto rashodi po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki su 3,7 milijardi dinara i značajno su viši za 1,58 milijardi u odnosu na septembar 2014. godine, prvenstveno zbog povećanja kreditnog rizika“ za ove klijente.

Samo je Verano motors, koji je prošlog meseca otišao u stečaj, Komercijalnoj banci ostao dužan čak 1,5 milijardi dinara ili skoro 13 miliona evra. Pritom, Verano nije čak ni najveći dužnik ove banke.

Svi ovi i drugi gubici odnose se na zajmove iz prethodnih godina, ali Komercijalna sveukupno ipak ostaje u plusu. Na Skupštini akcionara održanoj početkom juna ove godine, banka je bila primorana da čak 4,3 milijarde dinara odvoji u rezerve za pokriće gubitaka po bilansnoj aktivi, dok je kao dividende podelila 1,96 milijardi dinara.

Ipak, ogroman otpis potraživanja za kredite odobravane lošim firmama, a očigledno bez adekvatnog obezbeđenja, uzrokovao je da profit banke u prvih devet meseci ove godine padne za 63,2 odsto.

Kako se navodi u izveštaju, zbog „neefikasnosti i nelikvidnosti domaćih privrednih subjekata, a posebno velikih privrednih sistema i pogoršanja i korekcija kreditnog portfolija“, dobitak je u prva tri tromesečja bio samo 1,3 milijarde dinara, što je za čak 2,4 milijarde manje nego u prvih devet meseci 2014. godine. Da Komercijalna uopšte nije očekivala ovako loš rezultat pokazuje to što je planirala da do septembra zaradi čak 3,56 milijardi dinara, a uspela je da ostvari tek trećinu tog cilja, tačnije 36,6 odsto.

„Presudan uticaj na visinu dobitka imali su indirektni otpisi plasmana i rezervisanja za vanbilansne pozicije od 3,7 milijardi dinara, kao i porast ostalih rashoda u iznosu od 1,2 milijarde dinara, odnosno za 27,9 odsto“, dodaje se u izveštaju.

Osim činjenice da je odobravala loše kredite tajkunima i posledičnog pada profita od 63 odsto u ovoj godini, Komercijalna je u dosadašnjem toku godine podbacila i u drugim oblastima.

Tako je njena bilansna aktiva smanjena za 3,1 odsto u odnosu na decembar 2014, krediti su pali za 11 odsto, a depoziti za 4,1 odsto (s tim što su depoziti građana porasli za 1,9 odsto, dok su depoziti privrede pali za 12,8 procenata).

Pali su i prihodi od kamata za 11,1 odsto (1,8 milijardi), ali su smanjeni i rashodi od kamata i to za 30,8 procenata (1,9 milijardi). Od početka godine do danas, akcije Komercijalne banke izgubile su 41 odsto svoje vrednosti i juče su vredele 1.456 dinara.

Nakon svih ovih rezultata, Skupština akcionara je u junu smatrala da menadžment i zaposlene treba nagraditi i u tu svrhu odvojila 347 miliona dinara.

Cilj – privatizacija

Novi direktor Komercijalne banke Aleksander Piker u bankarstvu je proveo 26 godina. Karijeru je započeo 1989. godine u Beču, a tokom devedesetih je nastavio u Rusiji. U Srbiju je došao 2004. na čelo HVB banke, a karijeru je nastavio u Hipo alpe adrija banci. Bio je na čelu Uprave Hipo grupe u Bosni i Hercegovini, a radio je i u Poljskoj, Sloveniji i Kazahstanu. Glavni zadatak u Komercijalnoj će mu biti da tu banku pripremi za predstojeću privatizaciju.

Vlasnici

Najveći akcionar Komercijalne banke je država koja u direktnom vlasništvu ima 41,74 odsto akcija. Ostatak drže Evropska banka za obnovu i razvoj – 24,42 odsto, zatim Svetska banka (IFC) – 10,15 odsto, nemački DEG – 4,6 procenata, Svedfand (Swedfund) – 2,3 odsto i drugi akcionari, među kojima su Jugobanka, Ist kapital Balkan fond, Invej, Evropa osiguranje u stečaju, Dunav osiguranje i ostali koji imaju manje od jedan odsto vlasništva. Komercijalna banka bi trebalo da bude privatizovana najverovatnije 2017. godine. Država je nedavno kao privatizacionog savetnika izabrala investicionu banku Nomura.