Privrednici nisu u potpunosti zadovoljni izlaganjima članova Vlade na Kopaonik biznis forumu

Tajkuni ne spavaju noću zbog krize

ZORAN DRAKULIĆ: Predlog za veći PDV je katastrofa * MIODRAG KOSTIĆ: Stalno težimo da imamo mere koje niko nema

Autor: A. Milošević

Kopaonik - Pošto sam rešio da se više ne svađam sa Vladom, reći ću sve najlepše o njenim merama - šaljivo je započeo svoje izlaganje na Kopaonik biznis forumu Zoran Drakulić, vlasnik Ist Pointa, da bi zatim Vladine mere ipak kritikovao kao korisne, ali nedovoljne. Takva karakterizacija Vladinog plana za ekonomski oporavak ove godine, gotovo doslovno je ponavljana u izjavama većine privrednika okupljenih na panelu o prioritetima razvoja.

Drakulić je istakao da su sa pet odsto kamate u odnosu na ranija tri procenta, Vladini subvencionisani krediti sada skuplji za privredu, što će domaće firme učiniti manje konkurentnim, istovremeno se zapitavši da li je za ovako slabu privredu novac koji je izdvojen za ove mere dovoljan. On je ocenio da „napokon moramo da pustimo te pare iz deviznih rezervi“, aludirajući na 1,3 milijarde evra koliko bi trebalo da se oslobodi promenom pravila o obaveznoj rezervi banaka. „Najviše su pogođena mala i srednja preduzeća kojima će krediti za regionalni razvoj pomoći, ali i velike firme koje su prezadužene. Novine pišu: „Tajkuni se voze jahtama“, a mi noću ne spavamo“, uverio je Drakulić prisutne izazvavši smeh u publici.

On je za Danas izjavio da je privredi potreban predvidiv kurs, kao i da se firmama dozvoli da bilanse prikazuju u evrima, čime bi se videli njihovi realni rezultati. Drakulić je imao veoma negativan stav prema predlogu ministarke finansija Diane Dragutinović da se poveća PDV, nazvavši ga „katastrofalnim“, u čemu nije ostao usamljen među svojim kolegama.

- Što se tiče PDV-a, mislim da su to gluposti. Bilo kakva dodatna opterećenja bi predstavljala katastrofu. Bolje je da se Vlada bavi sivom ekonomijom jer mi danas imamo bar 30 do 40 odsto sive ekonomije. Neka reše to pitanje pa će imati pun budžet - rekao je Drakulić za naš list, dodavši da na Kopaoniku nije dobijen odgovor na pitanje kako orijentisati ekonomiju za izvozu i da bi, po njemu, trebalo preduzeti drastične mere, oporezovati uvoz i premirati izvoz. „Zašto da ne, to je legitimna mera u ovakvim ekonomijama“, rekao je ovaj privrednik.

Miodrag Kostić, vlasnik MK Komerca, ponovio je Drakulićev stav da su mere dobre, ali nedovoljne i upozorio na to da Srbija nema konkurentne proizvode za izvoz. On je zato predložio da se preko dugoročnih kredita ulaže u proizvodnju, savetovavši da se dugoročni depoziti u bankama, potrebni kao izvori sredstava za kreditiranje, obezbede prebacivanjem „300 ili 400 miliona evra iz deviznih rezervi u banke“.

- Stalno težimo da pronađemo mere koje do sada niko nije izmislio. U pripremi za sledeći budžet treba napraviti listu za i protiv subvencioniranja poljoprivrede i proračun koliko bi naša ekonomija i izvoz imali koristi od tih mera. U poljoprivredi imamo konkurentne proizvode i subvencijama treba pomoći da se izvoz poveća dva ili tri puta. Ja nemam svoje mere, dovoljno je da Vlada prekopira ono što rade drugi, a za to ne mora da ide dalje od Hrvatske ili Rumunije - izjavio je za Danas Kostić.

U komentaru na Kostićev predlog da se deo deviznih rezervi preusmeri u banke, Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, kaže za Danas da je „najveći problem u nedostatku dugoročnog kreditiranja to što ne postoje odgovarajući dinarski štedni depoziti, tako da ne vidim kako bi tome doprineo novac iz deviznih rezervi“. „Ali ta ideja i nije toliko loša, ako bi se određeni kapital uključio u Agenciju za osiguranje rizika i na taj način omogućilo bankama da uđu komfornije u neke projekte u koje sada ne bi ušle. Mislim da je naš problem više percepcija rizika zemlje, nego nestašica novca za kreditiranje“, istakao je Pitić.

Rade Pribićević, korporativni direktor Dunav hrana grupe, kaže za Danas da privreda nema problem oko kretanja kursa sve dok je to predvidivo, ali se „po pravilu krajem godine dogodi da kurs padne 10 ili 15 odsto što nama pojede sav pozitivan rezultat“. On je istakao i da je u sektoru mineralnih voda i bezalkoholnih pića tražnja zbog krize opala oko 15 procenata, ali da je u proizvodnji mleka i konditorskoj industriji ostvaren pozitivan rezultat.

- Što se tiče predloženog modela pospešivanja privrednog toka povećanjem PDV, to bi u realnom životu bilo katastrofalno. Krediti su jako teško dostupni i realno skupi. U takvoj situaciji u kojoj nema investicione aktivnosti još dodatno opteretiti privredu bilo bi bukvalno katastrofalno - zaključio je Pribićević.

Direktor Imleka Slobodan Petrović izjavio je da Vladine mere nisu zadovoljavajuće, napomenuvši da su subvencije za poljoprivredu u Evropskoj uniji tri do pet puta veće nego u Srbiji i da je roba iz Unije sve povoljnija kod nas.

- Naša Vlada podržava samo individualnog proizvođača, što je primereno 19. veku. Hrvatska je u 2009. na 10 evrocenti subvencije za litar mleka dodala još šest, a naši mali proizvođači dobijaju samo jedan i po cent po litri - rekao je Petrović, upitavši se šta će biti sa našom konkurentnošću kada u ovakvim uslovima padnu carine na uvoz mleka.

Lekari opšte prakse i specijalisti

Direktor PSP Farmana Branislav Grujić izazvao je neodobravanje panelista kada je uporedio savete ekonomista o tome da bi država trebalo da se okrene izvozu sa odlaskom kod lekara koji pacijentu kaže da treba da se bavi sportom i da se pravilno hrani da bi bio zdrav. Ekonomista Jurij Bajec mu je na to replicirao da oni nisu lekari opšte prakse, već specijalisti kao i on sam. Grujić je gotovo jeretički izjavio kako „ćemo se mi ovde svake godine okupljati i kako moramo da se izvozno orijentišemo, a nama su potrebne kratkoročne mere i ulaganje u infrastrukturu“.