Budućnost nas ne interesuje

Erik Hobsbaum: KRAJ KULTURE

Erik Hobsbaum, jedan od najvažnijih svetskih istoričara modernog doba, u svojoj testamentarnoj knjizi „Kraj kulture“ napisao je istoriju XX veka iz ugla odnosa kulture i politike i kulture i društva. Status kulture Erik Hobsbaum vidi kao ključno obeležje jednog društva i jednog vremena. Zašto je teško stanje visoke kulture danas? Kuda idu kultura i umetnost? Zašto održavati festival u XXI veku? Zašto kultura ne sme biti prepuštena samo tržištu? Zašto strahujemo za sutrašnjicu? Danas objavljuje nekoliko delova knjige „Kraj kulture“, čiji je srpski izdavač Arhipelag.

Mi smo stručnjaci kada je reč o prošlosti. Budućnost nas ne interesuje, svakako ne budućnost umetnosti koja doživljava najrevolucionarniju ideju u svojoj dugoj istoriji. Međutim, s obzirom na to da ne možemo da se oslonimo na profesionalne proroke, uprkos džinovskim svotama novca koje vlade i poslovni svet troše na njihova predviđanja, jedan istoričar bi i mogao da se upusti na teren futurologije. Na kraju krajeva, uprkos preokretu, prošlost, sadašnjost i budućnost čine jedno nedeljivo trajanje.

Ono što karakteriše umetnost našeg veka jeste njena zavisnost i njen preobražaj od strane jedinstvene tehnološke revolucije, posebno tehnologije veza i reprodukcije. Druga snaga koja je revolucionisala kulturu, masovno potrošačko društvo, nezamisliva je bez tehnološke revolucije, na primer, bez filma, bez radija, bez televizije, bez zvuka u vašem džepu na košulji. Ali to je baš ono što omogućuje ono malo opštih predviđanja o budućnosti umetnosti kao takve. Stare vizuelne umetnosti, kao što su slikarstvo i vajarstvo, do ne tako davno bile su čisto zanatstvo – otud, uzgred rečeno, i kriza u kojoj se danas nalaze. Književnost, s druge strane, prilagodila se mehaničkoj reprodukciji pre pet stotina godina, u vreme Gutenberga. Poezija se ne uzima ni kao delo za javno izvođenje (kao što je nekad bilo sa epskom poezijom, potom iščezlom s pojavom štampe), niti – kao, na primer, u klasičnoj kineskoj književnosti – kao kaligrafsko delo. Ona je jednostavno mehanički skup pojedinih azbučnih znakova. Gde, kada i kako do nas stiže, na papiru, ekranu ili na neki drugi način, nema veće važnosti, ali to je već drugorazredno pitanje.

Muzika je, u međuvremenu, u XX veku, i to prvi put u istoriji, probila zid isključivo fizičke komunikacije između instrumenta i uha. Silna količina zvukova i buke koju čujemo kao umetnički doživljaj danas do nas dopire posrednim putem – mehanički reprodukovana i emitovana s daljine. Tako je u eposi reprodukcije Valtera Benjamina svaka od muza imala svoje drugačije iskustvo, svaka se s budućnošću suočavala na različit način.

Prema tome, dozvolite mi da počnem s kratkim pregledom posebnih oblasti kulture. Kao piscu, može mi biti dopušteno da najpre uzmem u razmatranje književnost.

Počeću time što ću izneti da, za razliku od početnih decenija XX veka, čovečanstvo u XXI neće se više sastojati uglavnom od nepismenih. Već danas postoje samo dva dela sveta gde je većina stanovništva nepismena: južna Azija (Indija, Pakistan i okolna područja) i Afrika. Formalno obrazovanje podrazumeva knjige i čitaoce. Porast od samo pet procenata u opismenjenosti predstavlja prirast od pedeset miliona potencijalnih čitalaca, barem udžbenika. Pored toga, od sredine našeg veka većina stanovništva u takozvanim „razvijenim“ nacijama može očekivati da će dobiti srednjoškolsko obrazovanje, a u poslednjoj trećini veka znatan procenat generacija i više obrazovanje (u Engleskoj danas srazmera je oko jedne trećine). Prema tome, korisnici književnosti svake vrste su se umnožili. S njima, uzgred rečeno, i sveukupna „obrazovana publika“, kojoj se sve umetnosti visoke kulture obraćaju još od XVIII veka. U apsolutnim brojevima ovi novi čitaoci književnosti i dalje su u strmom usponu. Čak i postojeći masovni mediji usmereni su ka njima.

Film Engleski pacijent, na primer, prikazuje kako protagonistkinja čita Herodota, i odmah svet masovno kupuje ovog drevnog grčkog istoričara, u najboljem slučaju znajući ga pre toga samo po imenu.

Nastavlja se