Celetoidi zadržavaju prometnu vrednost

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Tržišna orijentacija usmerena je na profit. Da bi se to ostvarilo neophodna je potrošnja, odnosno kroz psihološke manipulativne tehnike nameću se potrebe za potrošnjom. Kroz mas-medije se na vrlo suptilan način šalju poruke šta da se kupi, šta da se konzumira, gde da se troši, uz iluziju da će to osobu učiniti srećnom. Celetoidi su deo te ekonomski proračunate mašinerije. NJihova hipermedijatizacija služi svrsi potrošnje. Imaju društveni karakter koji od njih mas-medijski konglomerat očekuje. Rade šta im se kaže, spremni su na brze promene, a što je najvažnije, automatizovani su i unificirani u skladu sa trenutnim zahtevima tržišta. Tretiraju se kao roba, kao otelotvorenje prometne vrednosti, ne samo kada se kupuje i prodaje već i u stavu prema njima.

Celetoidi uvek zadržavaju svoj kvalitet prometne vrednosti. Na njima se profitira a da nisu ni svesni, ako se njihova prometna vrednost izgubi lako se zamenjuju novim celetoidima. Čak i kada se desi tragedija ili gubitak, naglašava se nehumani apstraktni kvantitativni element, pre nego konkretni aspekt ljudske patnje. Noviji primer je, da se, nakon smrti muža beogradske pevačice, u novinama i na internet portalima vodila debata o tome da li će joj svekrva oduzeti dvoiposoban stan u kojem je živela sa pokojnim mužem. Realnost je da takva vrsta apstrakcionizma novinama obezbeđuje profit. U suštini, nije umro muž pevačice koji je posedovao puno nekretnina u Beogradu i inostranstvu, već je umro čovek sa svim svojim ljudskim kvalitetima, nadama, frustracijama. Bogatstvo života teško može biti svedeno na apstraktne formule njegove ekonomske funkcije.

Ovaj izraz apstrakcionizma i kvantifikacije prisutan je kod celetoida o kojima se ne govori kao o ljudskim bićima već kao o apstrakciji čija se suština može izraziti brojkama. Tako postoje Soraja i Stanija koje su osigurale svoje zadnjice na određenu sumu novca. Tu je Jelena Karleuša koja godinu dana novinarima i publici objašnjava koliko je bogata, koliko joj vredi kuća, kako ne kupuje fejk već original markirane stvari i kako ne mora da radi. Vrednost svog života izjednačava sa bogatstvom koje poseduje.

Nastavlja se