Čovek van svog vremena

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (16)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Ali, kao i obično, Kenan je bio van svog vremena. Njegov papir nije imao bilo kakav primetan uticaj na donošenje politike. Odista, to je bilo zastranjivanje; pitanje pred Ačisonom bilo je mnogo uže. Da li napraviti Super ili ne, a ne međunarodna kontrola i „ne prvi“. I, kao i obično, Kenan je naškodio svom slučaju pokazavši svoje krhke emocije.

Za razliku od Kenana, Nici nije smatrao nuklearni rat nezamislivim. Iskustvo sa Pregledom strateškog bombardovanja naučilo ga je da je ta bomba samo još jedno oružje, možda više razarajuće, ali ne kvalitativno drugačija od drugih bombi. Štaviše, rekao je Ačisonu da prava lekcija iz sovjetske bombe nije bila samo da SAD treba da nastave sa Superom, već da treba da pojačaju i konvencionalne snage. Bomba više nije bila dovoljna za držanje Sovjeta u šah poziciji. Nici je tog leta otišao u Evropu s grupom iz Pentagona na poziv britanskih vojnih planera. Ekspedicija je bila otkrovenje. Britanci su mu pokazali svoje radne tabele. Da se zaustave Sovjeti na Rajni, procenili su, koštalo bi NATO 45 milijardi dolara, ili tri puta više od Maršalovog plana i tri puta više od trenutnih izdataka SAD za odbranu. Niciju je postala jasna prava misija: probuditi administraciju i Kongres i učiniti da troše više novca, mnogo više novca, na odbranu.

Komitet za postojeću opasnost vodio je i harvardski profesor Džems B. Konant posle povratka sa diplomatske dužnosti u Evropi. Jedan od njegovih saradnika u Evropi bio je otac nedavnog demokratskog predsedničko kandidata Džona Kerija.

Uz podršku državnog sekretara Dina Ačisona, njegov pomoćnik Edvard Barnet (Edward R Barnett) rekao je da će biti neophodno otpočeti „psihološku kampanju zastrašivanja“ usmerenu prema američkom narodu.

Komitet je funkcionisao na osnovu onoga što se tada zvalo „ExSET“ (Expanding Soviet Empire Theory) – teorija ekspanzije sovjetske imperije. Politika koja je sledila iz ove teorija bila je destabilizacija sovjetskog saveza preko vojnog jačanja, ekonomske izolacije i nemira na periferiji. Ona je podržavala žestoku opoziciju svakom pokušaju razgovora o strateškom ograničavanju (SALT I i SALT II) sa Sovjetskim Savezom jer je svaki takav razgovor smatran znakom američke slabosti.

Na kraju su militaristički elementi i liberalni internacionalisti dobili bitku. Oni su uspeli u nametanju straha među Amerikancima da „Rusi dolaze“. Ovo je dokazano u kongresnoj podršci i prihvatanju Memoranduma NSC – 68 i nove politike vojnog suzbijanja Sovjetskog Saveza. Članovi Komiteta za postojeću opasnost nastojali su da zajedno sa svojim pristalicama u administraciji poboljšaju američku vojnu spremnost. Oni su osim toga bili uvereni da su vladini troškovi za naoružanje i vojnu opremu kod kuće i razmeštanje vojnika u inostranstvu, najbolji način da se predupredi posleratno ekonomsko opadanje. Povećanje troškova odbrane, koje je poraslo sa 4 odsto GDP u 1947. na 8 do 10 odsto u 1950, po njihovom uverenju, omogućio je dotok milijardi dolara u ekonomiju.

Vreme u Vašingtonu postajalo je sve uzbudljivije. Kada je posle ideje da bi mogao da napadne Kinu, predloga da se upotrebi atomska bomba i iz straha da bi Daglas Mekartur mogao da gurne Ameriku u svetski rat, general bio opozvan, američka javnost je pala u histeriju. Za 48 sati, Bela kuća je primila 125.000 telegrama: „Opozovite imbecila“; „Opozovite Jude“; „Opozovite kopile koje se naziva Predsednikom“; „Opozovite malog političkog pulena“; „Opozovite malu crvenu bandu“. Republikanska desnica je poludela. „Država je u rukama male unutrašnje klike kojom upravljaju agenti Sovjetskog Saveza. Naš jedini zbor je opoziv predsednika Trumana“, rekao je senator Vilijam Džener iz Indijane. „Kučkinog sina treba opozvati“, režao je Mekarti. On je izjavio da je odluku o smeni Mekartura Truman doneo dok je bio „pijan od burbona i benediktina“.