Evropa između azijske i američke vatre

Amin Maluf: POREMEĆENOST SVETA (11)

Amin Maluf spada u vodeće svetske intelektualce našeg vremena. Ljubaznošću izdavača objavljujemo odlomke iz njegove knjige eseja „Poremećenost sveta“ (Laguna, prevod: Vesna Cakeljić).Ovo delo je dobitnik nagrade „Knjiga i prava čoveka“ za 2009. godinu. Na početku XXI veka svet pokazuje mnogobrojne znake poremećenosti. Intelektualnu poremećenost karakteriše razularenost u isticanju identiteta što otežava svaku harmoničnu koegzistenciju i svaku istinsku raspravu. Ekonomska i finansijska poremećenost odvlače celu planetu u zonu turbulencija sa nepredvidivim posledicama, koje su i same simptom iskrivljenosti našeg sistema vrednosti.

Premda su kineski ili indijski radnici i dalje manje zahtevni, kakvi će ostati još neko vreme, oni su sve kvalifikovaniji, i snažno su motivisani. Jesu li manje inventivni, kao što se ponavlja na Zapadu, ponekad sa konotacijama opterećenim kulturnim ili etničkim predrasudama? Ako je i danas tako, treba predvideti da će se to menjati kako se muškarci i žene sa Juga budu osećali sigurnijim u sebe, slobodnijim, manje sputanim društvenom hijerarhijom i intelektualnim konformizmom; mogli bi, dakle, preći, za generaciju ili dve, sa imitiranja na prilagođavanje, a zatim na kreativnost. Istorija tih velikih naroda pokazuje da su oni za to sposobni – porcelan, barut, papir, kormilo, kompas, vakcinacija i izum nule svedoče o tome; ono što im je nedostajalo, ta azijska društva su pokupila ili upravo kupe u školama Zapada; pošto su se dobro ofurila porazima, poniženjima, bedom, i oslobodila samovolje i imobilizma, izgleda da su konačno spremna da se okrenu budućnosti.

Zapad je pobedio, nametnuo je svoj model; ali samom svojom pobedom je izgubio.

Zacelo bi ovde trebalo uvesti distinkciju između univerzalnog, difuznog, implicitnog Zapada, koji je opseo dušu svih naroda na zemlji; i posebnog, geografskog, političkog, etničkog Zapada, Zapada belih naroda Evrope i Severne Amerike. Ovaj poslednji se danas nalazi u ćorsokaku. Ne zato što je njegova civilizacija možda prevaziđena od civilizacija drugih, nego zato što su drugi usvojili njegovu civilizaciju, lišavajući ga onoga što je dotada činilo njegovu specifičnost i superiornost.

Kada odmakne vreme, možda ćemo sebi reći da je privlačnost sovjetskog sistema za zemlje Juga paradoksalno poslužila odlaganju sutona Zapada. Sve dok su Kina, Indija i tolike druge dirižističke zemlje trećeg sveta ostajale zatočenice jednog neefikasnog ekonomskog modela, nisu predstavljale pretnju za ekonomsku suprematiju Zapada – dok su one pak verovale da će ga tako pobediti; trebalo je da se oslobode te iluzije, da se odlučno angažuju na dinamičnom putu kapitalizma, da bi potom započele da istinski uzdrmavaju presto „belog čoveka“.

Konačno, zapadne nacije živele su svoje zlatno doba, a da toga nisu bile ni svesne, u vreme kada su jedine posedovale performantan ekonomski sistem; u globalnom konkurentskom okruženju koje su sa maksimalnim trudom stvorile oko sebe, one kao da su osuđene na rasturanje čitavih ogranaka svoje privrede – gotovo cele manufakturne industrije, i jednog rastućeg dela uslužnog sektora.

Situacija je posebno delikatna za Evropu, koja je uhvaćena, na neki način, između dve vatre: azijske i američke, ukratko rečeno. Hoću da kažem, između trgovačke konkurencije nacija koje se izdižu, i strategijske konkurencije Sjedinjenih Država čiji se učinci osećaju u vrhunskim sektorima, kao što je aeronautika i sve grane vojne industrije. Dodajmo k tome i jedan drugi veliki hendikep: nesposobnost Evrope da kontroliše izvore snabdevanja naftom i gasom, koji su uglavnom koncentrisani na Bliskom istoku i u Rusiji.

Nastavlja se