– Trudiću se da i ubuduće radim što bolje i više, skroman je Rahim Šerifi, najbolji sakupljač sekundarnih sirovina u Srbiji. Ovu nagradu mu je nedavno dodelio Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina. U obrazloženju prvog priznanja ove vrste u Srbiji navedeno je da je Šerifi u toku prošle godine sakupio više od 55 tona gvožđa, lima, aluminijuma, bakra, mesinga i akumulatora.
Laureat, inače, živi u Bujanovcu, ima 42 godine i devetočlanu porodicu, a pet godina profesionalno sakuplja otpad po srpskim i albanskim selima, prolazeći dnevno na motokultivatoru 80 kilometara.
– On je jedan od 8.000 ljudi koji se u Srbiji profesionalno bave ovim poslom. Među njima je najviše Roma. Oni nemaju radni odnos, a njihov radni dan traje 11 časova. Otkupna cena koja im se isplaćuje godinama ne raste. Za 200 kilograma sakupljenog papira zarade 500 dinara. Zato se i događa da je trgovina sekundarnim sirovinama jedna od najproduktivnijih privrednih grana, a da su ulični sakupljači, koji sakupe 95 odsto ukupnog otpada te vrste sve siromašniji, kažu Osman Balić i Đokica Jovanović, inicijatori osnivanja Sindikata sakupljača sekundarnih sirovina
Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina ovih dana je zahtevao od Vlade Srbije da se cena tih sirovina, koje predstavljaju strateški poluproizvod kontroliše, a njihov izvoz ograniči i pokrene sistemska reciklaža. Sindikat traži i da učestvuje u predlaganju podzakonskih akata i politike zapošljavanja u oblasti reciklaže.
Zahtevaju i učešće u upravljanju državnim fondom za zaštitu životne sredine, kao i u kreiranju lokalnih planova za upravljanje otpadom i razvoju lokalnih komunalnih službi „na bazi partnerstva i socijalno odgovornog ponašanja“. Sindikat je formiran uz pomoć Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) i Instituta za održive zajednice.
Zvanični podaci govore da većina sakupljača nema ni najelementarnije „uslove za rad“, kao ni pristojnu opremu i alat. Rade po suncu, vetru i kiši, a ono što sakupe prevoze uglavnom kolicima ili konjskom zapregom. Otpad uglavnom gomilaju u romskim mahalama. Valjda je i zato prosečni životni vek jednog sakupljača samo 46 godina.
Profit zasnovan na mizernom plaćanju
Sakupljači otpada godišnje uplate u državni budžet 50 miliona evra na ime poreza i doprinosa. Srbija, međutim, godišnje izvozi sekundarne sirovine u vrednosti od 150 miliona evra, umesto da ih reciklira, i na državnu i na korist zaposlenih u toj oblasti. Reč je, dakle, o stvarnom profitiranju na račun ljudi koji rade na ulici i čiji je rad mizerno plaćen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
