Za Sovjete je pobeda liste Narodnog fronta značila potpuni fijasko „međunarodne reakcije“. U narednim jesenjim, zimskim i prolećnim mesecima Staljin je „amortizovao“ i brojne kritike Zapada koje su se ticale režima uspostavljenog u Jugoslaviji, gušenja političkih i verskih sloboda, represije, političkih procesa, jednopartijske svemoći. Jugoslavija je računala na podršku SSSR-a i u rešavanju Tršćanskog pitanja, u kome je Zapad svojom spremnošću da vojno interveniše gotovo prekoračio granice novog rata. Tih meseci su SSSR i Jugoslavija, nasuprot Zapadu, zauzele istovetan stav oko građanskog rata u Grčkoj. Pitanje Balkanske federacije u koju bi ušle Jugoslavija i Bugarska takođe je izazivalo sporove sa Zapadom. Takve „pritiske“ su i Moskva i Beograd ocenjivali kao pokušaj imperijalističkih sila da prelazni period iskoriste „u cilju što većeg zahvatanja plena“. Nije isključivana ni mogućnost proširenja „sistema intervencija i provokacija“.
Jugoslovenska vlada je nastojala da bude obaveštena o sovjetskim stavovima o svim važnim pitanjima spoljne politike. Nije se krila namera da jugoslovenska spoljna politika bude uklopljena u politiku koju SSSR vodi na međunarodnom planu. Ipak, uvid u sadržaje razgovora koje su Sovjeti imali sa jugoslovenskim diplomatskim predstavnicima govori da je jugoslovenska strana mnogo češće saopštavala svojim sagovornicima koje je diplomatske poteze već povukla, nego što je tražila savet o tome šta da u konkretnim prilikama čini.
Tokom 1945. i u prvim mesecima 1946. godine odnosi državnih i partijskih rukovodstava bili su u znaku apsolutnog uvažavanje autoriteta „vođe komunista čitavog sveta“ i oslanjanja na SSSR kao najbližeg ideološkog, političkog i ekonomskog saveznika. Kontakti su održavani putem neposredne prepiske Tita i Staljina, preko partijske prepiske i veza KPJ i SKP(b), državnom linijom saradnje, u sferi ideologije gde je Staljinov autoritet bio neprikosnoven. Uočljivo je da je u tom periodu gotovo sasvim iščezlo Staljinovo nezadovoljstvo jugoslovenskim partijskim i državnim rukovodstvom. Prihvatanje sovjetskog modela razvoja bilo je vidno u brojnim sferama društvenog i državnog života. KPJ je prihvatila organizacione forme delovanja po ugledu na partiju boljševika. U sferi politike veoma brzo su ugušeni svi oblici političkog pluralizma i zavladao je jednopartijski monolitizam. Državna intervencija u privredi izvedena je po sovjetskom uzoru. Sovjetski obrazac je i u poljoprivredi počeo da biva dominantan.
***
Krajem maja 1946. Tito se ponovo obreo u Moskvi. Bilo je to njegovo poslednje viđenje sa J. V. Staljinom. Susret se odigrao u specifičnim okolnostima koje je karakterisalo privođenje kraju obnove zemlje i donošenje Prvog petogodišnjeg plana, jačanje sistema administrativnog rukovođenja privredom i pojačani pritisak Zapada (procesi generalu Dragoljubu Mihailoviću i nadbiskupu zagrebačkom Alojziju Stepincu; zaoštravanje Tršćanske krize, rasplamsavanje građanskog rata u Grčkoj).
U razgovorima je dominiralo nekoliko tema. Razgovaralo se o ekonomskim pitanjima, odobrenju sovjetskog zajma kojim bi se finansirala industrijalizacija zemlje, rudnim bogatstvima i njihovoj eksploataciji, formiranju mešovitih jugoslovensko-sovjetskih društava. Dužna pažnja je posvećena pitanju Trsta i granice sa Italijom s obzirom na Mirovnu konferenciju. Staljin se zanimao za najbolji „model“ rešavanja Tršćanskog pitanja, dok je Tito izražavao zahvalnost sovjetskoj strani za podršku koju pruža u rešavanju tog problema. Staljina je zanimao položaj industrije i stanje na selu. Pretresena su vojna pitanja, posebno o razvijanju vojne i avio industrije, kao i brodogradnje. Posebnu pažnju Staljin je posvetio Albaniji i odnosu koji jugoslovenski partijski vrh ima sa KP Albanije. Staljin se raspitivao o Enver Hodži i jugoslovensko-albanskim granicama. Istakao je da još nije nastupilo vreme za stvaranje federacije sa Bugarskom, sa čime se i Tito složio. Staljin je govorio i o potrebi da se Sloveni ujedine u jedinstveni front sa Sovjetskim Savezom. Po svemu sudeći, razgovaralo se i o formiranju organizacije komunističkih partija koje bi bilo konsultativnog karaktera.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
