Zašto više znači manje?

Renata Salecl: TIRANIJA IZBORA (11)

Renata Salecl, čuvena profesorka vodećih britanskih univerziteta, u izvrsno napisanoj knjizi „Tiranija izbora“ pokazuje kako je izbor postao ključno obeležje modernog života: od supermarketa do identiteta, od porodice od politike, od kulture do interneta, od privatnosti do knjiga za samopomoć, od vlastitog životnog stila do opsesije životima slavnih. „Tiranija izbora“, koju je kod nas objavio Arhipelag, prevedena je na više od deset svetskih jezika.

Organizatori su mi napomenuli da moj govor treba da bude pozivan, pošto učesnici ne vole da slušaju ništa negativno. Slušajući ostale govornike na skupu, osećala sam se kao pripadnik verske sekte. Izvršnim direktorima je pokazan grafikon njihovih budućih zarada na kojem su svi znaci pokazivali uvis: budućnost će biti fantastična. Psiholozi su držali predavanja o odlikama ličnosti velikih lidera i ovde se takođe svaka slika preobraćala u put ka povećanju dobiti. Publika je sedela u transu, zatim aplaudirala na kraju svakog govora poput navijača na fudbalskom stadionu. Poricanje je bilo sveprisutno. Lideri korporacije su izbegavali sve što bi moglo narušiti sveopšte raspoloženje puno optimizma. Učesnici su uživali u osećanju uspeha na kojem su sami sebi čestitali i delovali su kao da uopšte ne sumnjaju u to da će budućnost doneti povećanje dobiti i uspeh u nadmašivanju konkurenata.

Naša generacija je očigledno bujala na iluziji napretka, dok nas je na ličnom planu ideja o beskonačnom širenju mogućnosti samo ispunjavala sve većom strepnjom. Što smo se više trudili da ubedimo sebe da izbor donosi veće zadovoljstvo, to smo izgleda sve manje zaista uživali u tome što ga imamo.

Filozofi su dugo posmatrali povezanost između strepnje i izbora. Za Kjerkegora, strepnja potiče neposredno iz slobode – iz potrebe da se suoči s mogućnošću mogućnosti. Sartr je to doradio rekavši da osoba koja stoji na ivici ponora ne oseća strepnju zato što bi mogla pasti, nego zato što je slobodna da se baci preko ruba litice.

Iako se možemo osećati preplavljeni potrošačkim izborom i pritiskom da svoj život pretvorimo u umetnički projekat ili u dobro vođeno preduzeće, treba da zapamtimo da problem danas nije to što je izbor na raspolaganju nama u razvijenom svetu. Tačnije, problem je to što je ideja racionalnog izbora, preneta iz oblasti ekonomije, preuveličana kao jedina vrsta izbora koju imamo.

Postoji nekoliko kritika ideje izbora koje zadiru u današnje potrošačko društvo. Beri Švarc, na primer, u knjizi Paradoks izbora: zašto više znači manje, pruža mnoštvo primera iz psiholoških istraživanja koji pokazuju da su ljudi koji su izloženi ograničenijem izboru zadovoljniji. Da bi se ograničilo nezadovoljstvo koje izaziva preterani potrošački izbor, Švarc predlaže razne vrste samoobuzdavanja. On tvrdi da treba „da izaberemo kada ćemo izabrati“, da budemo birači a ne skupljači, da budemo zadovoljni „dovoljno dobrim“, da donosimo nepovratne odluke, gajimo odnos zahvalnosti, da manje žalimo, da predvidimo prilagođavanje, kontrolišemo svoja očekivanja, uzdržimo se od društvenih poređenja i naročito da „naučimo da volimo ograničenja“.

Na paradoksalan način ideja izbora je, zapravo, već povezana sa ovim preporukama o samoobuzdavanju. Svi ti saveti o tome kako da „raščistimo“ svoj život i telo zasnovani su na predstavi da treba da budemo organizovaniji, delotvorniji, da imamo više kontrole. Samoobuzdavanje je ključna ideja i u knjigama koje nam daju savete kako da živimo zdravo, a posebno u narastajućoj dijetetskoj industriji. Popularne knjige s naslovima poput Kako bogati postaju vitki opisuju kako žene iz otmenih njujorških četvrti (sa kojima bi prosečna američka devojka trebalo da se poistovećuje) navodno sve u svom životu planiraju do savršenstva i snažno drže kontrolu nad svakim aspektom svog života. Problem je, međutim, u tome što su žene koje pokušavaju da oblikuju savršeno telo i savršen život neprestano prisiljene da misle kako mogu sve to još bolje, te tako sebi uporno stvaraju nove zabrane.

Nastavlja se