Zaverenici nisu dugo trijumfovali

Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (5)

Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević – Nikola Pašić – Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.

Ali zaverenici nisu dugo trijumfovali: došla je intervencija carske ruske vlade, kao i odluka Aleksandrova da istupi protiv zaverenika, iako mu je pukovnik Apis bio poručio da se ne meša u pitanje prioriteta. Na jednom sastanku organizacije Ujedinjenje ili smrt Tankosić je predlagao da on lično pripreti fizičkom silom Pašiću i Protiću. Pre toga, Aca Blagojević je javno pozvao Protića na dvoboj. Međutim, pukovnik Apis je imao druge planove. On je bio rešio da organizuje državni udar u Makedoniji. Na dan 7. juna poslao je usmene i pismene poruke svojim prijateljima, komandantima trupa u Makedoniji, da preuzmu svu vlast u novim oblastima ukoliko Pašić ponovo obrazuje vladu. Ovaj njegov zahtev bio je odbijen od strane njegovih najboljih prijatelja; oni nisu hteli da krenu trupe protiv građanskih vlasti, uprkos odanosti prema Apisu. Tako je pukovnik Apis izgubio ovu bitku, a njegova zvezda na političkom horizontu Srbije počela je od tada da se gasi.

Na dan 11. juna 1914. kriza vlade u Srbiji bila je okončana. Primljena je Pašićeva ostavka, ali drugim ukazom od istog dana kralj Petar mu je poverio sastav novog kabineta. Pašić je izjavio kralju Petru da će zadržati stari kabinet, jer je saglasan s radom dosadašnjih ministara. Jedina koncesija koju je Pašić učinio bila je izmena 5. člana Uredbe o prioritetu. U svečanim prilikama, kada se politički predstavlja vlada, prioritet imaju civilne vlasti, a u svim drugim slučajevima prioritet će se određivati prema rangu i plati predstavnika građanskih i vojnih vlasti.

Na dan 23. juna raspuštena je Skupština, a novi izbori određeni su za 1. avgust. Nova skupština imala je da se sastane 10. septembra. Kralj Petar, kao čovek od časti, povukao je konsekvence. Na dan 25. juna izdao je jedan proglas u kojem je rekao: „Pošto sam bolešću sprečen neko vreme vršiti svoju kraljevsku vlast, to naređujem da, na osnovu člana 69. Ustava, dok traje moje lečenje, u ime moje vlada Naslednik Prestola Aleksandar. Preporučujem i u ovoj prilici svoju dragu Otadžbinu zaštiti Svemogućega.“

Kasnije ćemo govoriti o ulozi organizacije Ujedinjenje ili smrt, a posebno pukovnika Apisa i majora Tankosića, u zaveri protiv Franje Ferdinanda, a ovde ćemo se zadržati na tome u kojoj je meri srpska vlada bila upoznata s pripremama za atentat, kao i na njenoj odgovornosti. Kao što smo videli, Princip i drugovi dobili su oružje u Beogradu, tu su se vežbali u rukovanju bombama i revolverima, kroz Srbiju su putovali i uz pomoć nekih srpskih službenih organa prebacili su se na austrougarsku teritoriju u noći između 1. i 2. juna.

Donedavna su istorijski izvori koji govore o navedenom pitanju bili oskudni, ali posle revizije procesa pukovniku Apisu i ostalim vodećim članovima organizacije Ujedinjenje ili smrt, mogu se donositi nešto određeniji sudovi o toku događaja u maju i junu 1914. godine.

Jakov Milović, seljak iz Obriježja, poreklom Hercegovac, koji je sproveo atentatore od Drine do Priboja, nije izvršavao samo zadatke poverljive prirode u korist srpske vojne obaveštajne službe, nego je bio i tajni kurir Narodne odbrane.

Pošto je ispratio Principa i Grabeža za Tuzlu, on je o tome odmah obavestio Božu Milanovića, poverenika Narodne odbrane u Šapcu. Milanović je prosledio obaveštenje u Beograd, predsedniku Narodne odbrane, generalu Boži Jankoviću, koji ga je dostavio ministru unutrašnjih dela Stojanu Protiću, a ovaj Nikoli Pašiću.

Nastavlja se