Iako u ovom trenutku izgleda da je glavna tema istrage Miškovićevih poslova vezana za privatizaciju putarskih preduzeća, veliki su izgledi da će već prikupljeni dokazi i oni do kojih se još eventualno dođe, usmeriti interesovanje antikorupcijskog tima na vezu tog biznismena sa klanom Darka Šarića. To se moglo naslutiti još pre „velikog hapšenja“, kada je prvi potpredsednik Vlade, objašnjavajući šta trenutno rade antikorupcijski timovi, pomenuo da u saradnji sa holandskom i austrijskom policijom ispituje neke transakcije domaćih tajkuna.
Prva od spekulacija bila je da se istražuje finansiranje Belvila, koji je gradila Miškovićeva firma „Blok 67“ za potrebe Univerzijade, a potom je takođe njegova Delta real estate preuzela naselje i prilagodila ga tržištu nekretnina. Još pre dve godine austrijska štampa je izveštavala da je preko njihove centrale Hipo banke plasiran kredit od 100 miliona evra za taj posao, a pozajmica je u potpunosti bila obezbeđena depozitom koji je preko svoje kompanije u Lihtenštajnu položio Šarić. I danas se sumnja da nekoliko stotina neprodatih od ukupno 2.200 izgrađenih stanova u Belvilu, zapravo pripada Šariću, ali o tome još nema preciznijih dokaza. Uglavnom, zbog te transakcije „pao“ je jedan od direktora lihtenštajnske ispostave Hipo banke, a priča je bila ponovljena i na suđenju Šarićevoj organizaciji pred Specijalnim sudom u Beogradu i u Banjaluci.
Na tim suđenjima bilo je reči i o druga dva velika posla koja je Šarić, u vreme kada je za njim već bila raspisana poternica, imao sa Markom Miškovićem. U prvom slučaju reč je o pozajmici koju je sin najpoznatijeg srpskog biznismena uzeo od narko-bosa. I u domaćim i u austrijskim medijima već izvesno vreme se tvrdi da policija ima dokumentaciju koja ukazuje da je mladi Mišković za Šarića vršio „ispitivanje tržišta“, što je jedna od omiljenih formi za pranje novca, a zapravo je od njega uzeo keš od pet miliona evra. Taj novac je potom vratio preko kiparske Great Investments Coorporation (za koju se veruje da je Miškovićeva) na račun Šarićeve „Financial Angels“. Tvrdi se da je dokaz o toj transakciji pronađen u policijskoj kontroli bivše Metals banke (sada Razvojne banke Vojvodine), koja je u vreme tog posla bila pod kontrolom narko-bosa, a reč je upravo o dokumentu koji je pre nekoliko dana, gostujući u emisiji Utisak nedelje na televiziji B92, pokazivao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Takođe, „pozajmicu“ za Šarića od pet miliona evra trebalo je da Mišković obezbedi preko Univerzal banke, u kojoj se tvrdi da ovaj domaći biznismen, preko kastodi računa drugih banaka, ima većinski udeo. Taj posao, međutim, nije realizovan, jer se u međuvremenu desila međunarodna policijska akcija „Balkanski ratnik“, tako da Šarić više nije mogao da se pojavljuje kao klijent.
Tek treći nivo saradnje, koju će pokušati da dokažu domaći policijski inspektori, jeste veza Šarićevog kapitala sa privatizacijom putarskih firmi. I tu se tvrdi da je zapravo novac iz narko-poslova Marko Mišković upotrebio za kupovinu 70 odsto kapitala Preduzeća za puteve Beograd, a kasnije je preko te firme, koja je u međuvremenu postala deo Nibens grupe u vlasništvu Mila Đuraškovića, kupovao druga putarska preduzeća. Iz njih je, veštačkim stvaranjem obaveza, kredita i međusobnih pozajmica isisan kapital. Nibens grupa, koju su činila nekada respektabilna preduzeća niskogradnje, bila je jedna od najangažovanijih na državnim projektima, jer je osim održavanja puteva radila i na izgradnji Koridora 10. Iako je ministar za infrastrukturu, sada za saobraćaj, Milutin Mrkonjić tvrdio da država redovno plaća odrađene poslove, zaposleni su mesecima protestovali zbog neisplaćenih zarada i tvrdili da su firme „očerupane“, ali su uglavnom kod institucija nailazili na zid ćutanja.
Ko je još odgovoran?
Verovatno bi trebalo postaviti pitanje uloge državnih institucija u spletu poslova za koje se čak i u javnosti znalo još pre više od dve godine. Iskazi Šarićevih saradnika, dati na suđenjima, bili su dostupni vlastima pre više od dve godine, još od 2007, kada je zbog šverca cigareta uhapšen Antun Stanaj, zna se i za ulogu narko-kapitala u domaćim privatizacijama, ali tada izgrađena imperija i „poslovna“ mreža umesto da se uruši samo je prešla u ruke Šarićevih saradnika, i biznis je nastavljen.
Zakasnelo reagovanje države
Tek kada je pre dve godine uhapšen Đurašković, i to zbog izvlačenja kapitala u kruševačkom FAM-u, postavilo se pitanje poslovanja Nibensa i ostalih preduzeća iz portfelja tog poslodavca. Agencija za privatizaciju raskinula je većinu ugovora, za koje je do tada tvrdila da se uredno realizuju, preostala preduzeća otišla su u stečaj, a bez posla je ostalo 5.000 radnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
