Nabujale reke i dalje prete

Stanje u poplavljenim područjima u Srbiji juče je bilo stabilno, ali oprez ne prestaje. Pojačane su kontrole u okolini Šapca i u Obrenovcu, kojima i dalje preti opasnost od nabujalih reka.

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić izjavio je juče da u poplavljenim područjima Srbije više nema kritičnih mesta i teških situacija, ali su štabovi u potpunoj pripravnosti. Marić je rekao da je najviše ljudi evakuisano iz Obrenovca, da još uvek ima onih koji to odbijaju i da se njima redovno dostavljaju hrana i lekovi. Tokom prethodne noći u Zabrežju je povećan vodostaj kao što je bilo i najavljeno i evakuacija stanovništva sa tog područja je bila preventivna, rekao je Marić i dodao da je najvažnije da nema ugroženih ljudskih života.

Vodostaj Save kod Sremske Mitrovice juče je iznosio 777 centimetara, što je još iznad granice vanredne odbrane od poplava koja je 750 centimetara, saopštilo je Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine. Dodaje se da je priliv vode iz Hrvatske i dalje velik, pa tako reka Studva raste jedan centimetar na sat, a crpna stanica Bosut radi punim kapacitetom, uz čišćenje naplavina.

Vodostaj Dunava kod Novog Sada juče ujutru je iznosio 446 centimetara, a na desnoj obali te reke, u zoni Petrovaradina, Sremske Kamenice i Sremskih Karlovaca uvedene su mere redovne odbrane od poplava. Pored tih područja, mere redovne odbrane od poplava sprovode se na Dunavu i u sektoru Kovina, Pančeva i Bele Crkve. Ukupna dužina odbrambene linije na kojoj se sprovode mere redovne odbrane od poplava na Dunavu je 84 kilometra.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković rekao je da u zoni oko Šapca ne bi trebalo da bude velikih problema i da je na područjima ugroženim rekom Savom situacija stabilna. On je naveo da je „borba velika“ i da su „šanse 50 na prema 50 odsto“ da može doći do probijanja nasipa u gornjem delu toka reke Save“.

„Spremni smo da reagujemo i u tim uslovima i nastavimo i dalje da se borimo“, naveo je Diković, koji je juče sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom u Šapcu obišao ruski spasilački tim.

Dunav je juče u Smederevu dostigao visinu od 700 centimetara, a odbrana je postavljena do 854 centimetra, tako da je sve spremno za novi poplavni talas, iako se veće poplave ne očekuju, izjavila je šefica štaba za vanredne situacije u Smederevu Jasna Avramović.

Volonteri za volontere

Beograd – Savez studenata Beograda oformio je krizni štab u sedištu te organizacije preko koga je mobilisao oko 5.000 volontera koji su raspoređeni širom Srbije. Studenti dnevno pripremaju više od 5.000 kuvanih obroka koje dostavljaju svim volonterima ne terenu, kao pripadnicima vojske i policije. Kuhinja se nalazi u Mikser hausu. Iz Saveza studenata Beograda mole građane da im u Mikser haus dostave voće, povrće i sveže meso.

„Najgore nije prošlo“

Mirko Galonja, bivši rukovodilac odbrane od poplava „Voda Vojvodine“, izjavio je juče da je još uvek neophodna budnost i da je sada najveća briga da nasipi postavljeni na rekama izdrže. „Najgore uopšte nije prošlo. Vodostaji reka su viši nego što su ikada zabeleženi, a ovaj sistem nasipa koji je poslednjih dana napravljen je stabilan. Sada se treba bazirati da se te brane stabilizuju da ne bi došlo do klizanja tih brana. To se radi peskom, džakovima sa peskom i ne treba više ići u visinu, ali treba ojačati sistem i brinuti da izdrži“, izjavio je Galonja za televiziju B92. On je kazao da je Sava još uvek opasnija od Dunava na našem području, a da je u Vojvodini pored Save problem i Tamiš.

Uništeno 200 tona leševa životinja

U kafilerijama u Srbiji do sada je uništeno oko 200 tona leševa uginulih životinja, od čega 169 tona u kafileriji u Inđiji, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. U Srbiji trenutno postoje tri kafilerije u kojima se mogu uništavati leševi životinja – u Inđiji, koja ima najveće kapacitete, Somboru i Ćupriji.

Šteta je mogla biti manja

Poslednje poplave u Srbiji bile su neizbežne, s obzirom na količinu padavina, ali je šteta mogla da bude znatno manja da su primenjene preventivne mere zaštite, ocenili su juče profesori Šumarskog fakulteta u Beogradu, stručnjaci za bujice i erozije. Oni su kao najveće probleme naveli loše zakone, neprihvatljivo male sume novca koje država izdvaja za zaštitu od bujica i erozije i dugogodišnje zanemarivanje te oblasti, ruinirana vodoprivredna preduzeća sa problemima u vlasničkim odnosima i neodgovorno stanovništvo koje gradi kuće na plavnim područjima i baca ogromne količine đubreta u bujične tokove.

Najugroženiji gradovi i opštine:

– Grad Beograd: Obrenovac, Umka i Lazarevac.

– Braničevski okrug: Kostolac.

– Mačvanski okrug: Šabac, M. Zvornik, Krupanj, Loznica, Ljubovija, Vladimirci, Koceljeva i Bogatić.

– Sremski okrug: Sremska Mitrovica i opština Šid.

– Pomoravski okrug: Svilajnac, Ćuprija, Paraćin, Rekovac.

– Kolubarski okrug: Valjevo i opštine Ub, Lajkovac, Ljig, Osečina, Mionica.

– Moravički okrug – Čačak i opštine Lučani i Gornji Milanovac.

– Šumadijski okrug – Rača, Knić, Topola.

– Raški okrug – Kraljevo.

* izvor MUP Srbije