Mnogi ne bi mogli da zamisle dan bez nje. Sa njom se dan počinje, uz nju se vode mnogi bitni, ali i sasvim obični razgovori, a pri tom je i jedno od jeftinijih pića kojima možete počastiti sebe i druge. Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i zbog toga, sasvim opravdano, smatra se najpopularnijim pićem na planeti posle vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica ovog napitka. Reč je o kafi.
Kafa se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, uglavnom u vodi ili mleku. Biljka od koje se dobija potiče iz Etiopije, odnosno iz oblasti Kafa, po čemu je i dobila naziv. Takođe, neke vrste potiču i iz Liberije, Gvineje i Sijere Leone. Danas se pretežno uzgaja u Brazilu, državi koja je mnogima prva asocijacija za ovaj napitak.
Najpoznatija priča o poreklu kafe potiče još iz devetog veka, i to upravo iz Etiopije. Naime, jedan pastir primetio je jednom prilikom da su njegove koze postale živahnije nego inače, nakon što su jele crvene bobice nekog žbuna. Okusivši ih i sam, pastir se takođe osetio energičnije. Krajem 15. veka kafu su po Bliskom i Srednjem istoku proširili putnici koji su se vraćali iz Arabije. Arapi su, inače, čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja ovog napitka, ali su je Indusi uspešno prošvercovali u Indiju. Zapravo, transport kafe bio je zakonom zabranjen, pa se njeno širenje svetom započelo krijumčarenjem. Ubrzo potom, kafa je stigla i do Carigrada, dok je u 17. veku dospela i u Mletačku republiku, odakle se proširila čitavom Evropom.
Malo je poznato da su prve kafane bile mesta u kojima se pripremala i služila isključivo kafa. Smatra se da je prva kafedžinica u Beogradu otvorena još sredinom 16. veka, istovremeno kada i u Istambulu. Međutim, određene religije su u početku zabranjivale kafu proglašavajući je satanističkim napitkom. Ljudi su je tokom istorije smatrali i lekom, drogom, osvežavajućom infuzijom, napitkom od kojeg se ne spava i slično.
Kafa se kao napitak danas priprema na nekoliko načina, i sa različitim dodacima. U periodu nakon konzumiranja kafe dolazi do umerene nervne stimulacije, što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzan rad srca, dok u većim količinama može da uzrokuje i uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca. Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitvino dejstvo na raspoloženje i budnost, ali podiže i nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju. Ipak, stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna dnevna količina ovog napitka do devet šoljica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
