Bivši šef Državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić i njegov pomoćnik Franko Simatović Frenki oslobođeni su juče pred Haškim tribunalom, prvostepenom presudom sudskog veća kojim predsedava holandski sudija Alfons Ori, i u kome je još Elizabet Gvaunza iz Zimbabvea, i Mišel Pikar iz Francuske, koja je izuzela mišljenje.
Kako je pročitao sudija Ori, dok su Stanišić i Simatović čekali presudu, sudsko veće nije izvan razumne sumnje moglo da prihvati da je tužilaštvo dokazalo njihovu nameru da se u takozvanom zajedničkom zločinačkom poduhvatu čine zločini.
– Pomoć okrivljenih nije bila konkretno usmerena na činjene zločina, nego na uspostavljenje srpske kontrole nad narečenim područjima, pročitao je sudija Ori, navevši da su Stanišić i Simatović oslobođeni po svim tačkama optužnice, te da smesta mogu da napuste pritvor Haškog tribunala, pošto budu obavljene formalnosti.
– Veće nalaže da odmah budete pušteni na slobodu, izgovorio je sudija Ori, našta je u sudnici nastala tišina.
Čitajući prethodno obrazloženje presude, sudija Ori je između ostalog naveo da Jovica Stanišić i Franko Simatović jesu izvan svake sumnje organizovali, finansirali i vodili stvaranje takozvane Jedinice za posebne namene – Crvene beretke, koja je kasnije menjala ime i zvala se i Jedinica za antiteroristička dejstva. Sudija Ori je objasnio da u tekstu presude ta formacija koja je nesumnjivo pripadala Državnoj bezbednosti, Srbija naziva Jedinicom, te da su njeni pripadnici počeli da se obučavaju u kampu za obuku u Golubiću kod Knina tokom 1991. Kao instruktore za obuku sudija Ori je pomenuo Dragana Vasiljkovića, zvanog Kapetan Dragan, funkcionera DB Dragana Filipovića, kao i Živojina Ivanovića. Takođe, snimkom sa proslave Jedinice iz 1997. godine, na kome se vidi da je Stanišić pohvalio njene ratne uspehe i podelio ordenje nekolicini pripadnika, vidi se njegova uloga u rukovođenju, ali nema dokaza da je doprineo zločinačkom poduhvatu direktnim naređenjem da se izvrše zločini, prisilne deportacije radi etničkog čišćenja i druga kršenja običaja rata.
Prema navodima iz presude, sem sa Jedinicom, Stanišić i Simatović su rukovodili obukom i uspostavljanjem policije SAO Krajine na čelu sa Milanom Martićem, dok njihove veze sa paravojnim formacijama Škorpioni i Srpskom dobrovoljačkom gardom, nisu bile tako čvrste. Čitajući presudu, Alfons Ori je pomenuo i da je Pretresno veće Tribunala izašlo u susret zahtevima srpskih vlasti da se deo dokumenata ne objavljuje zbog tajnosti i bezbednosti zemlje, te da je taj problem rešen redigovanjem. Takođe je navedeno da je saslušano 95 svedoka, među kojima i veštaka, kao i da je razmotreno oko 5.000 dokaza.
Kako javljaju mediji iz regiona, u publici su bili studenti u BiH, a sudsko obezbeđenje je obavestilo publiku da nisu dozvoljene bilo kakve reakcije, bez obzira kakva bila presuda. Izveštači sa lica mesta tvrde da se prvi put u praksi Tribunala dogodilo ovakvo upozorenje.
Reč je o nepravosnažnoj presudi, na koju Tužilaštvo ima pravo žalbe. U vreme zaključenja ovog izdanja Danasa nije bilo poznato da li će se Stanišić i Simatović vratiti iz Haga redovnim letom, ili će kao u slučaju bivšeg načelnika generalštaba Momčila Perišića, Vlada poslati avion po njih.
Deset godina u Hagu
Kao što je poznato, početkom juna biće tačno 10 godina otkako su Stanišić i Simatović u Hagu, nakon što je maja 2003. podignuta optužnica protiv njih. Njih dvojica uhapšeni su u aprilu tokom policijske akcije Sablja nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i isporučeni Tribunalu, koji je to protumačio kao dobrovoljnu predaju i omogućavao im privremene boravke na slobodi uz garancije Vlade Srbije. Mediji su spekulisali da je Stanišić u privatnom posedu zadržao deo osetljivih podataka DB, ali bez ikakvih opipljivih dokaza.
Neustavna pomoć haškim optuženicima
Beograd – Ustavni sud Srbije utvrdio je juče da je neustavna ranija odluka o dodeli novčane pomoći samo haškim optuženicima koji su se dobrovoljno predali. Kako je objavljeno na sajtu Suda, utvrđeno je da Odluka o uslovima za dodelu materijalne pomoći određenim kategorijama optuženih pred Tribunalom nije bila u saglasnosti sa Ustavom u vreme važenja. Tu odluka doneta je 2003. godine, u vreme postojanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Beta
Šešelju dve godine
Žalbeno veće Haškog tribunala je Vojislavu Šešelju potvrdilo kaznu od dve godine zatvora zbog nepoštovanja suda, odbacivši njegovu žalbu na prvostepenu presudu, saopstio je sud u Hagu. Po treći put, Šešelj je u junu prošle godine osuđen na tu kaznu zato što je odbio više naloga Tribunala da sa svoje internet stranice ukloni četiri knjige i druge dokumente u kojima je otkrio identitet zaštićenih svedoka iz glavnog procesa po optužnici za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Na tu presudu, Šeselj je uložio žalbu, koja je danas odbijena. Tribunal je Šešelja prethodno dva puta pravosnažno osudio na 15 i 18 meseci zatvora zbog toga što je u svojim knjigama i dokumentima obelodanio identitet zaštićenih svedoka. Presudu u glavnom procesu, Tribunal će Šešelju izreći 30. oktobra. U pritvoru Tribunala u Sheveningenu, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je sud obelodanio optužnicu protiv njega. Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, glavno suđenje je počelo u novembru 2007.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
