Tri izbora: Omer Karabeg: Naši sagovornici su Slavenko Terzić, naučni savetnik Instituta za istoriju Srpske akademije nauka i umetnosti, i Jovo Bakić, asistent na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Premijer Koštunica je ovih dana izjavio da Srbija može u Evropu samo sa Kosovom kao svojim sastavnim delom, dok Mlađan Dinkić, član Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, smatra da će se Srbija lakše boriti za Kosovo ako uđe u Evropsku uniju.

Višedecenijski građanski rat

Omer Karabeg: Može li Srbija, realno gledajući, povratiti Kosovo?

Slavenko Terzić: Ja mislim da može i da mora. Najjači argument, tvrd kao kremen kamen, koji stoji Srbiji na raspolaganju je međunarodno pravo. Pretpostavljam da će Srbija u narednim godinama i decenijama uvek i u svakoj prilici insistirati na reintegraciji Kosova i Metohije u sastav Srbije. Prilike i odnosi u svetu će se menjati. Srbija treba da se sprema za novu istorijsku situaciju, kada će moći da ostvari svoja legalna prava i da vrati Kosovo i Metohiju u svoj ustavnopravni poredak.

Jovo Bakić: To je moguće, ako bi Sjedinjene Američke Države prestale da budu najmoćnija zemlja na svetu. Međutim, treba postaviti pitanje kojim sredstvima i po koju cenu. Naime, sasvim je sigurno da bi se Kosovo moglo vratiti samo ratom. A pošto je koncentracija albanskog stanovništva velika, nesumnjivo je da bi u tom ratu došlo do velikih stradanja. Postavlja se pitanje da li je jedno tlo, ma koliko za nas bilo sveto, vredno uništavanja hiljada života. Nisam siguran u to. Jer, ako se upitamo šta bi Srbija radila sa Kosovom, ako bi ono sutradan postalo deo Srbije, bojim se da nemamo realan odgovor. Srbija trenutno nema ni ekonomskih, ni policijskih, ni vojnih, ni, što je najbitnije, finansijskih sredstava da se bavi Kosovom. Mislim da se Srbiji jedan višegodišnji, a možda i višedecenijski građanski rat na tom prostoru, nikako ne isplati.

Slavenko Terzić: Meni je bliži stav gospodina Koštunice. Postavlja se pitanje zašto bi Srbija išla u Evropu bez Kosova i Metohije? Mislim da pitanje Kosova ili kosovsko pitanje nije samo pitanje Srbije, odnosno srpsko pitanje. Nasilno se oduzima jedan deo teritorije Srbije, gaze se svi principi na kojima počiva civilizovani svet i kaže se da je to jedinstven slučaj. Da li će ovo biti jedinstven slučaj? Ja sam siguran da neće i da Evropa ulazi u jednu duboku krizu, jer je pogazila principe koje je sama gradila tokom 19. i 20. veka. Zato kažem, Srbija može u Evropu samo kao cela, u svojim međunarodno priznatim granicama. To je nešto što je sasvim prirodno za ceo normalan svet. Svaki narod, pa i mali narod i mala država, ima svoje dostojanstvo.
Jovo Bakić: Srbija ima tri moguća izbora. Jedan je članstvo u Evropskoj uniji sa ili bez Kosova. Drugi je autarhična ili neutralna Srbija. Treći je ruska gubernija. Prvi izbor je, po meni, najbolji. Moguća su i druga dva, ali prvi je najbolji.
Slavenko Terzić: Mislim da je Evropska unija, koja je na neki način produžena ruka NATO pakta i Amerike, pokazala mnogo zle volje prema Srbima, i to negde od osamdesetih godina do danas. Mislim na Genšera, Kinkela, papu Vojtilu i tako dalje. Evropa je srušila jednu međunarodno priznatu državu kakva je bila Jugoslavija. Naravno, i uz pomoć iznutra, ali pre svega spolja. Evropa je priznala republičke granice kao međunarodne, međutim taj princip Badinterove komisije ne važi jedino za Srbiju. Evropa snosi odgovornost za građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije.
Jovo Bakić: Politika je stvar probitačnosti. Onaj ko se u politici ne ponaša probitačno, ne ponaša se inteligentno. Ako se neko ne ponaša na probitačan način, on neće za svoje ljude, za građane svoje zemlje izvući nikakvu korist. Naprotiv, uvući će svoju zemlju u velike probleme. Uvući će je u sukobljavanja sa daleko moćnijima od sebe. I to je zaista bila naša politička tradicija. Mi se kroz istoriju stalno sukobljavamo sa daleko moćnijima od sebe i trošimo, ako hoćete, čak i biološku supstancu. Jednostavno rečeno, mi se moramo ponašati u skladu sa pravilima koja važe u svetu. U ovom momentu Evropska unija je jedina igra koja postoji u Evropi. Ne postoji nijedan evropski narod kojem Evropska unija nudi da postane njen član, a on kaže – ne, nas to ne interesuje.
Slavenko Terzić: Postoji li ijedan evropski narod ili država kome Evropska unija oduzima deo teritorije?
Jovo Bakić: Tačno je da ne postoji. Ali ako naš odgovor bude – pošto nam uzimate Kosovo, mi ćemo da vas kaznimo tako što nećemo ući u Uniju, da li ćemo time kazniti njih ili sebe?
Slavenko Terzić: Ja znam da je politika jedna vrlo pragmatična stvar, ali ako politiku svedete na trenutnu korist, onda čemu sve one velike teorije o političkim slobodama, o suverenitetu, o integritetu, o samostalnosti naroda. Čini mi se da se svet pomalo pretvara u džunglu gde vlada samo zakon jačeg. Zar ne postoji neki moralni red, neki moralni principi, na kraju i međunarodno pravo?
Jovo Bakić: Da li mislite da je Srbija uvek poštovala principe prava? Recimo na Kosovu kada je Slobodan Milošević preuzeo vlast?
Slavenko Terzić: Apsolutno da, u načelu. Kao i svaka druga država odgovorila je legalnim sredstvima, vojskom i policijom na oružani ustanak albanske manjine. Bilo gde u svetu, u Teksasu, u Baskiji ili na bilo kom drugom mestu, ako jedan deo jedne manjine krene da ugrožava legalne organe vlasti, država će se braniti legalnim sredstvima. To je radio i Slobodan Milošević na Kosovu i Metohiji u odbrani integriteta i suvereniteta Srbije i to je bilo potpuno legalno. E sad, da li je u tome bilo pojedinačnih zloupotreba, to je drugo pitanje. To treba da rešavaju sudovi i organi vlasti.
Jovo Bakić: U ime Srba su činjeni veliki zločini, i to treba jasno reći. Crvene beretke su ozloglašena jedinica. To je jedinica koju je formirala tajna policija Srbije i slala je svuda po prostoru bivše Jugoslavije. To je nešto čega se ja kao Srbin stidim i zbog čega mi je jako žao. A stalno kriveći druge za svoje nevolje, mi se ponašamo kao neki očajnik koji je skrenuo pameću i onda su mu svi drugi krivi za položaj u kojem se on nalazi. Nikada nije bilo da su svi drugi krivi, a jedino sam ja u pravu. Kada se pojedinac tako ponaša obično završava u duševnoj klinici. A ako se nacija tako ponaša, ostaje izopštena iz sveta. To je problem s kojim se Srbija suočava. Mi jednostavno moramo da shvatimo realnosti sveta i da svoje ponašanje prilagodimo tim realnostima. A Evropska unija jeste jedna moćna velesila i nama je u interesu da budemo deo te velesile.
Slavenko Terzić: Meni je žao što vi u ime nekih vaših političkih uverenja zanemarujete elementarne istorijske činjenice. Ja ne tvrdim da niko od Srba nije činio zločine, ali vi prenebregavate opšti kontekst cele situacije. Glavni zločin je taj što je razbijena jedna međunarodno priznata država kao što je bila jugoslovenska država.
Jovo Bakić: Niko tu državu ne bi mogao da razbije da su joj sami južni Sloveni bili odani. Jedni nacionalizmi su nažalost bili razbijački u odnosu na Jugoslaviju, tu prvenstveno mislim na slovenački i hrvatski, a drugi nacionalizmi su bili hegemonistički u odnosu na Jugoslaviju, tu mislim na srpski. Slobodan Milošević je jednostavno hteo da nametne svoju ličnu vlast i da je što više proširi. Međutim, drugi na to nisu hteli da pristanu. Taj režim je, nažalost, učinio mnogo zla i samim Srbima.
Omer Karabeg: Ako se slažete, vratimo se osnovnoj temi – Evropa, da ili ne? Vi ste, gospodine Bakiću, pomenuli da je jedna od mogućih varijanti da Srbija postane ruska gubernija. Šta ste pod tim mislili?
Jovo Bakić: To je rekao Tomislav Nikolić kada je bio izabran za predsednika parlamenta. Tada nije kazao da se šali. Vreme je prolazilo i niko iz Srpske radikalne stranke nije rekao da se šali. Ako gledate razne rasprave koje su se vodile na okruglim stolovima „Srpske slobodarske misli“, teorijskog časopisa ili časopisa koji pretenduje da bude teorijski, videćete da se tu razrađuje teza da je spas Srbije u savezu sa Rusijom, Belorusijom i tako dalje. To je bila inicijativa koju je prihvatila Miloševićeva skupština, pa na kraju od nje ništa nije bilo. Problem je, međutim, u tome što je ta inicijativa potpuno nerealna. Kako zbog toga što većina Srba nije za nju, tako i zbog toga što za nju nije ni Rusija. Rusiji ne odgovara jedan neposlušni, udaljeni klijent koji za svoj račun ulazi u kavge sa Zapadom. A kad mu patron kaže – nemoj to da radiš, patron se ne sluša. To su oni već svojevremeno videli sa Srbijom i Republikom Srpskom.
Slavenko Terzić: Ja mislim da je priča o ruskoj guberniji izmišljena i pre svega je delo zapadne propagande.
Jovo Bakić: Tomislav Nikolić je to rekao.
Slavenko Terzić: To je rekao u jednom potpuno neobaveznom razgovoru. Niko od ozbiljnih srpskih političara, od Karađorđa do danas, nikada nije rekao da Srbija želi da bude ruska gubernija.
Omer Karabeg: Ako Srbija ostane izvan Evropske unije, da li Srbiji preti izolacija, s obzirom na to da su svi njeni susedi, ili već članovi Evropske unije kao Slovenija, Bugarska i Rumunija, ili žele da budu njeni članovi poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije?
Jovo Bakić: Nesumnjivo je da će nastupiti izolacija. Više od pedeset odsto našeg uvoza i izvoza je sa Evropskom unijom. Ako mi krenemo da se udaljavamo od Evropske unije to se mora odraziti na privredne prilike u Srbiji. To će onda značiti da ćemo se mi, kao Enver Hodžina Albanija, oslanjati na Rusiju i Kinu. Srbiji je veoma važno da ima izvanredne i što bolje odnose sa Rusijom, ali Rusija i Kina ne mogu nadomestiti Evropsku uniju. Evropska unija je prirodno geopolitičko okruženje Srbije.
Slavenko Terzić: Srbija se ne izoluje, Srbiju izoluju. To je ključna razlika. Srbija želi da bude član Evropske unije, ali pod uslovom da Unija prizna celovitu Srbiju, zajedno sa Kosovom i Metohijom. Ukoliko se, međutim, desi da Srbija ostane izvan Evropske unije, svakako će biti određenih problema. Ali ja ne mislim da će nastupiti katastrofa. Pretpostavljam da će izlaz iz toga srpsko rukovodstvo tražiti u saradnji na drugim stranama. To neće biti jednostavno, ali Srbija je i u prošlosti bila u težim situacijama. Pokušavala je da nađe izlaz recimo u saradnji sa Kinom, sa Rusijom, sa drugim zemljama, arapskim, latinoameričkim, afričkim, zemljama iz bliskog okruženja, zemljama koje nisu članice Evropske unije, ali i sa onim evropskim zemljama koje žele da sarađuju sa Srbijom.