Uređenje odnosa Kosova i Srbije kroz brži put ka Evropskoj uniji

– Ne mogu da zamislim da je odluka kosovskog parlamenta o jednostranom proglašenju nezavisnosti nekoga iznenadila. Ona je bila planirana unazad deset godina i bilo je samo pitanje dana kada će uslediti. Najveći problem je što se o toj opasnosti u srpskoj unutrašnjoj politici nije govorilo na način koji bi društvo pripremio za ono što je neizbežno, jer je to stanje nasleđeno iz Miloševićevog vremena. Sve ovo što se danas dešava na ulicama gradova u Srbiji jeste posledica tog pogrešnog odnosa politike prema kosovskom pitanju. Očito je da veliki deo srpskog društva nije bio spreman za odluku kosovskog parlamenta. Jedino što me je donekle iznenadilo jeste nivo naboja koji se mogao uočiti u tim uličnim protestima, a posebno me je šokirao odnos visokih državnih zvaničnika prema tim ispadima, njihovi komentari koji na izvestan način opravdavaju vandalizam, da navodno narod ima pravo da iskaže svoj bes. Mislim da je to najstrašnije u čitavoj priči – kaže u razgovoru za Danas Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, o situaciji u Srbiji pošto su vlasti u Prištini proglasile nezavisnost i za to dobile podršku većeg broja zemalja.
Kako komentarišete miting „Kosovo je Srbija“ i ulične nemire koji su usledili?
– Kad je već zakazan miting, nasilje je bilo neizbežno. Ako je iko imao imalo razuma, mogao je pretpostaviti na osnovu svega što je tih dana prethodilo šta se može dogoditi. Nemam poseban komentar na sam miting, već na ponašanje ljudi posle toga. Mene prosto frapira kako su politički organizatori tog skupa sve to doživeli i kako još i dan-danas pokušavaju da nađu opravdanje za ono za šta se ne može opravdati. U tome je najveći problem. Ali, da to nije tako, onda ovog mitinga ne bi ni bilo.
Kako vidite moguće rešenje situacije u kojoj se našla zemlja posle proglašenja kosovske nezavisnosti?
– Mislim da će se i to razrešiti, kao što su se razrešile i druge situacije koje su opterećivale našu svakodnevicu poslednjih dvadesetak godina. Mi smo sličnu retoriku slušali i u odnosu prema Sloveniji, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori… Vrlo dobro znam da je Kosovo nešto drugo, ali gledano kroz tu retoriku situacija je ista. Prolazili su dani i meseci, tenzije su splašnjavale, a život je nametao realna rešenja. Nema evropske integracije bez uređenja odnosa Srbije i Kosova koji bi odgovarao nekim evropskim principima. To mora da bude svima jasno. Iako znam da u ovom momentu izgleda suludo izgovarati ovakve rečenice, ali ti odnosi se moraju normalizovati. Mislim da nema drugog puta nego da se kroz normalizaciju tih odnosa obezbedi srpskoj zajednici da živi, da se razvija i da se čak kroz takav odnos traži brži pristup Evropskoj uniji i Srbije i Kosova.
Koliko će vremena biti potrebno da se vratimo temi evropskih integracija, koja je sada potpuno potisnuta?
– Mislim da smo danas dalje od toga nego pre desetak dana. Sve što se događalo ovih dana udaljilo je Srbiju od te teme. Podeljenost u društvu je još više produbljena, nadgornjavaju se dve polovine Srbije koje su otprilike iste snage, a naša evropska perspektiva zavisi kakav će biti ishod tog meča. A ta utakmica dugo će trajati i pitanje je da li će se okončati novim parlamentarnim izborima ili će doneti prevagu antievropskih snaga.
Otežavajući problem su deklaracije koje je usvojila Skupština Srbije i one će vezivati ruke svim budućim vladama. To su unutrašnje prepreke koje smo sami sebi postavili, a i proevropske snage su često bili partneri u donošenju tih deklaracija, vodeći računa (samo) o svojim dnevnopolitičkim interesima.
Podržali ste Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora i najavili partnerski odnos s njim. Kako će se odvijati odnosi SVM i DS?
– SVM želi da bude partner onima koji nastoje da dođu do racionalnog pristupa ovoj situaciji i u tom smislu pomenuo sam predsednika Borisa Tadića, koji se u poslednjem trenutku distancirao od uličnog vođenja politike. Mislim da je to mudar potez, jer izvesti na ulice stotine hiljada ljudi nosi veliku opasnost.
Na osnovu našeg poslednjeg dogovora, može se očekivati da će doći do normalizacije tih relacija. Ali, s druge strane, ako imamo na umu dosadašnja iskustva, onda mislim da može biti i drugačije… To je jedan dosta složen odnos, ali za koji je karakteristična izreka – ni s tobom, ni bez tebe. Oni ne mogu bez nas, a ni mi ne možemo bez njih.