Eksperti naspram partijaca

Aleksandar N. Denda Gromopucateljno je najavljivana Strategija razvoja preduzetništva i malih i srednjih preduzeća (MSP) po kojoj je do 2007. trebalo da se otvori milion novih radnih mesta i razvije 400.000 privrednih subjekata. Kad ono, posle svega imamo manje privrednih subjekata nego pre Strategije, a umesto milion novih radnih mesta – preko 200.000 manje zaposlenih nego te 2003.
Imamo i dalje vrlo centralizovani sistem organizacije i vršenja vlasti, ministarstva se kao feudi dodeljuju strankama, za osam godina nije napravljeno sto kilometara autoputa u komadu, nije sagrađen nijedan novi značajniji most, na prste leve i desne ruke mogu da se izbroje greenfield investicije, rast broja novih MSP je niži nego u vreme Miloševića, Srbija se sve više pauperizuje, oni koji su pod njim bili srednji privrednici danas su na Forbsovim listama, a evo osma godina kako nas razni uveseljavaju šengenskim i drugim olakšicama, dok mladi stručnjaci bez pomenutih olakšica i dalje napuštaju brod koji samo što nije potonuo. Do potonuća drži nas tanka nada da će građani i osmi put, posle svega, glasati za nova obećanja.
Da je Srbija bila na dobrom putu, ne bi pragmatični Đinđić pravio kampanju „Srbija na dobrom putu“. Izgleda da eksperata i nije bilo, ipak su to sve bili i jesu samo dobri partijski i tajkunski izvršioci. Da to nije tako, danas ne bi postojala dilema Rusi ili EU, radikali ili demokrate. Birači bi prostom „metodom dva pogleda“ – u svoj novčanik i kroz prozor – lako izabrali budućnost. Na sceni više nema nikoga ko bar jednom nije vršio vlast i sve je manje-više jasno: ako glasamo za „prve“ izvesna je izolacija i propadanje, ako glasamo za „druge“ neizvesno je kada ćemo šta dobiti. Sve što je do sada moglo da se obeća – obećano je, i?