Pročitah pre par dana da je Evropska unija naprasno amnestirala blaženopočivšeg Slobodana MIloševića. Predvidivo, ta blaga – za amnestiranog poprilično zakasnela – vest izazvala je još jedan u bezbroju srpskih podela. Na jednoj strani je – takođe predvidivo, ali i razumljivo – građansko- demokratska čaršija, koji se našla u čudu, a na drugoj strani patriotsko-plačipizdinska čaršija, koja se takođe našla u čudu, ali sa pozitivnim predznakom. Građani i demokrate se zdravo ljute na EU.
Ista ta bolećiva EU ih je onoliko huškala na borbu protiv “balkanskog kasapina” i zbog toga – jer se “kasapin” nije tek tako predavao – dobijala onolike pendreke, u boljem slučaju po guzicama, u gorem po bubrezima, a sad šta – EU amnestirala “kasapina” i skinula embargo sa ono malo njegove sirotinje razasute po zemljama belog sveta.
Paradigmatično – što bi rekli mudroseri – ama takođe predvidivo, vest nije naišla na neko preterano oduševljenje u redovima pokojnikovog SPS-a. Dačić – koliko sam uspeo videti – ni mukajet; Branko Ružić, SPS-ov anfan terible, u intervjuu Vremenu razvezao (u suštini poučnu) priču o tome koliko su važniji milioni evra evropske pomoći za poplavljena područja od nekoliko ruskih akumulatora za naše posustale MIG-ove. (Kad smo već kod akumulatora, kupite ih, prosjaci, ne košta to milione, ne sramotite nas više sve džumle.) Ali znamo kako to ovde ide. Marketinški učinak akumulatora na ovdašnju (indukovanu) rusofilsku javnost istovetan je uticaju gama zraka na sablasne nevene.
Imamo, dakle, sledeću situaciju – demokratska javnost na jednoj, SPS neutralna, a na drugoj strani probrano društvance, između ostalih – kako i dolikuje – najstariji dnevni list na Balkanu. Evropa amnestirala Miloševića, kaže najstariji list, a Srbija – viđi vraga su sedam binjišah – nije. Nisam imao stomak da zalazim u sitna crevca teksta ispod otužnog naslova, ko hoće neka pogleda, ja moram da iznesem izvesna zakeranja. Ako ćemo pravo, Evropa i njena unija nisu ni imale opipljivog razloga da Miloševića turaju pod embargo, ali Srbija, Srbija bogme i te kako jeste, pa mi se ovo amnestiono oduševljenje sve više pričinjava kao amnezija.
Subota je, malo zajebancije nije na odmet. Što se tiče akumulatora, to vam je donekle slično kao u onom vicu o šefu čerge i ukradenim klještima. Mazne neki balavac šefu čerge klješta, šef padne u žestok amok, okupi Romaniju (politički korektan izraz za Ciganiju), pita – gde su moja klješta dav tumen bule daći mindž. Romanija ni mukajet. Sad ću, kaže šef, da vas ubijam jednog po jednog dok mi ne vratite klješta. Rokne šef jednog, rokne drugog, rokne trećeg, rokne četvrtog i taman nanišani na petog, kad eto ti ga – oglašava se šesti. Vidi da se prikučilo. Evo ti, kaže, tvoja klješta, jebala te tvoja klješta!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
