Anonimni u žabljoj akciji

Većinu akcija ove virtuelne zajednice zapravo izvode autonomni pojedinci koji se identifikuju sa idejama, vrednostima, metodama i simbolima pokreta ili potkulture „Anonimnih“. Na primer, među prepoznatljivim simbolima „Anonimnih“ je i maska sa likom Gaja Foksa, engleskog pobunjenika iz 17. veka, popularizovana u stripu i filmu „V kao vendeta“.

Akcije dotičnih su orijentisane ka borbi protiv cenzure na internetu (i protiv sputavanja piraterije), pre svega putem obaranja sajtova i sličnog hakeraja. Između ostalog, oboreni su i internet sajtovi američkog ministarstva pravde, kao i FBI, a preti se obaranjem Fejsbuka. Dok je sve počelo sa odličnim satirama, provokacijama i crnim humorom, „Anonimni“ i oni koji se sa celim konceptom identifikuju vremenom su sebe počeli da shvataju preozbiljno, te da sami za sebe izbacuju i sledeće komične parole: „Mi smo Anonimni. Mi smo legija. Mi ne opraštamo. Mi ne zaboravljamo. Očekujte nas.“

U žabljoj akciji podizanja noge nakon prizora potkivanja konja, takozvani „Anonimni Srbija“ su oborili sajtove „City Records“ i „Grand Produkcije“. Ovi borci protiv „cenzure medija“ i „ubijanja slobode govora“ (kažu u saopštenju), ubili su ove sajtove, jer dotične nisu po njihovom muzičkom ukusu. U tinejdžerskoj egomaniji koja prikriva navedene protivrečnosti i krize identiteta, istovremeno su najavili „vraćanje kulture u Srbiju“ uz žalopojku zbog „moralnog propadanja društva“ koje oni, naravno, „neće dozvoliti“. Za svakog poštenog ljubitelja slobode i zdravog razuma, cela stvar je ispraznija od isprane majice sa likom Če Gevare iz studentskih dana.

Jer, kako pobunu zamišljaju ti revolucionari iza kompjuterskih ekrana? Željni pažnje, bili su dovoljno ljubazni da o tome napišu koju na svom sajtu, kao „vodič za Anonimne koji se pripremaju da se uključe u svoje prve javne proteste u realnom životu“. Prvo, „bez nasilja“. Drugo, „bez oružja“, jer „protesti su miran događaj“. Treće, „bez alkohola za vreme ili pre protesta“. Zatim, „bez grafita, uništavanja ili vandalizma“. I, konačno, među preporukama se nalazi i ona o neophodnosti protesta na javnoj površini, jer u suprotnom policija može da hapsi zbog „ugrožavanja privatnog poseda“. Ako ovo nije dovoljno za podsmeh i udarac dlanom po čelu, tu je i modni savet: „Upoznajte pravila oblačenja“ i „Obujte dobre cipele. Poštovanje ovog pravila će vam obezbediti udobnost tokom protesta“. Da nije reakcionarno, bilo bi smešno. Dok su Asanž i Vikiliks bili ozbiljno subverzivna i subverzivno ozbiljna stvar, ova pop-pobuna kompromituje čitavu ideju (h)aktivizma.

Naime, režim može samo da priželjkuje pobunjenike, pardon, legionare, kojima je na umu „udobnost tokom protesta“. Svaka vlast i autoritet sanja miroljubivce željne „dobrog ponašanja“. Sterilnost i nebitnost ovakvog vida pobune očitava se i u njihovoj prvoj „ozbiljnijoj“ akciji – obaranju sajtova „Sitija“ i „Granda“. Marks je u svom džepu imao sjajnu frazu za ovakvu neozbiljnost, nazivajući je sitnoburžoaskom. Bavljenje navodno „niskom“ kulturom u kontekstu sveopšte nezaposlenosti, eksploatacije i siromaštva besmisleno je koliko i reakcionarno. Dok je napad na „Sokoj“ možda i imao primesu antikapitalizma (iako udobno sakrivenog u fotelju onlajn aktivizma), najnoviji kulturnjački udarac predstavlja iluziju pobune koja samo podmazuje famozni sistem. A nametanje sopstvene verzije „kulture“ samo svedoči o iskrivljenom shvatanju slobode. Spočitavati „kafansku pevaljku“ pozivanjem na „biblioteke i muzeje“ komično je u promašivanju mete. Svakom kome su to glavni društveni problemi zapravo je sasvim dobro. Oni koji nemaju hleba, a ne slobodu da skidaju najnovije filmove preko „torenta“ ili „megaaplouda“, ne pozivaju na nenasilje. Da bude jasno: cenzura i sloboda interneta jesu velike teme. Ali i za njih će se, ako ikad zatreba, morati boriti nasilno i neudobno, a ne seksi saopštenjima.

Konačno, simbol ovih pomodnih aktivista je maska sa likom spomenutog Gaja Foksa. Iako je junak u ovom očajnom i naivnom filmu zaista predstavljen kao nekakav anarhoidni pobunjenik protiv pokvarenog sistema – istorijska istina je drugačija. Naime, Foks jeste bio jedan od zaverenika koji je hteo da digne u vazduh engleski parlament, ali nije bio nikakav anarhista i revolucionar, već katolički reakcionar. Borio se na strani Španaca i katoličke crkve, pokušavajući da svrgne progresivni protestantski režim prosvećenog kralja Džejmsa Prvog. Ako se već zaklinje u internet, moglo se bar „izguglati“ tih par stvari.