U danu kada je srpskom narodu i senatu saopštena blagovest da će Šormaz Dragan ostati narodni poslanik, grad je doslovno brujao o kolumni Jelene Karleuše objavljenoj u Kuriru. To je bila još jedna potvrda moje, sve izraženije dalekovidosti. Nema tome ni dva meseca otkako sam u NIN-u podržao Karleušinu nameru da se angažuje u politici. Gospođa Karleuša, napisao sam tim povodom, nema dlake na jeziku. Popa zove pop Boba zove bob. Ako bi nastavila s tom praksom i posle eventaulne pobede na izborima – a ne vidim zašto ne bi – bila bi to prava revolucija u jednoj sredini ogrezloj u laganje, u kojoj malo kome bode oči činjenica (iščačkao je Sava Dautović) da je i sam Otac nacije – „najznačajnija ličnost u srpskoj kulturi XX veka“ – zapravo cinkaroš i notorni lažov.
Elem, posle porošlonedeljnog pičvajza, Jelena presavila tabak i napisala tekst koji je, s razlogom, uzburkao duhove. Odavno sam ja primetio da politički najnekorektniji i ideološki najmračniji krugovi u ovoj zemlji imaju najviše koristi od političke korektnosti. Treba imati jak stomak pa čitati polupismene i nesnosno patetične tekstove „patriotskih“ piskarala o „dobrim momcima“ koje su teški životni uslovi naterali da traže pravdu. Mučno je slušati kuknjavu o nezapamćenoj policijskoj brutalnosti kada su svi videli da je primenjena najmanja moguća sila. Dobro je što je tako. Ima i u onoj Antonićevoj mitskoj „drugoj Srbiji“ krvoločnih individua. Da ne dužim: srpska policija je, možda prvi put u svojoj istoriji, postupila onako kako treba. Ni malo, ni preterano. Druga je stvar što su neki organizatori besni zbog činjenice da nije – kao 2008 – pustila da huligani nesmetano završe posao.
Elem, Karleuša je sve učesnike nazvala pravim imenima, a posebno se okomila da mog najdražeg srpskog političara, Palmu. Siroma' Palma se sada našao u nebranom grožđu. Em je nazvan Mungos, em mu je lady Jelena spočitnula da u svom najbližem okruženju ima nekog adžuvana – da l' je to fikcija, da l' stvarnost ne zna se – ali neće Palmi biti lako da istraži poturice.
Gotovo istovremeno sa objavljivanjem kolumne, proradila je endemska paranoja i dežurni teoretičari zavera su prosuli vest da Karleuša, je li, nije u stanju da napiše tako nešto i da iza svega stoje neki potuljeni ghostwriter i neki zlokobni moćnik. To je veoma interesantan deo fenomenologije srpskog jurodivog rodoljublja. U toj iskrivljenoj optici i ne postoji nijedan tekst, nijedan postupak niti gest koji nije napisan ili učinjen po nečijem „nalogu“ i iza koga „ne stoji“ neka moćna, publicitetu nesklona, figura. Da i ne pominjem da je sve to papreno naplaćeno od nekih fiktivnih, ali velikodušnih morončina sa Zapada. Ja u „inkriminisanom“ članku ne vidim ništa što Jelena Karleuša ne bi mogla da napiše. Druga je stvar što je napisano žestoko zabolelo mnoge nadrnđosane Mrsomude i Palamud-efendije. Za šta, opet, Karleušu zabole lepa Milojčina. I za šta bi sve nas, džumle, trebao da zaboli krivi Crven Ban. Tri put „ura“ za Karleušu!Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
