Baš ga je zagustilo „na Vladi“. Biće da je Tomin miting dobro uzdrmao establišment. Zvanično se operiše sa cifrom od pedeset hiljada prisutnih, ali ministri i ministarke, portparoli i portparolke ne uspevaju da sakriju uznemirenost. Ne mogu da verujem da su se toliko otuđili od baze, pa da i pre mitinga nisu znali koliko je običan svet nezadovoljan.
Bilo kako bilo, establišment se prenuo iz letargije i po ovdašnjem običaju mašio se protivnikovih parola. Počev od Gospodara, pa naniže, političari se nadmeću u izjavama saosećanja sa napaćenim narodom. I svi obećavaju da će se stvari iz korena promeniti.
Što se, tvrd vam stoji, neće dogoditi. Odleteće nekoliko ministarskih glava, učiniće se neki ustupci ovoj ili onoj socijalnoj grupi (što će dodatno isprazniti ionako praznu kasu). Utom eto i proleća. A tada se socijalne napetosti tradicionalno smanjuju. Sve u svemu – eto izbora kada im bude vreme. A onda ćemo videti šta ćemo. Mada, to se već i sada može videti.
Aktuelna vlada već sada ne zna šta će sa sobom, kamo li sa svojom vladavinom. Učestala međusobna optuživanja, pa demantiji, pa „nisam rekao šta sam rekao“. Nije to, međutim, ništa ozbiljno. To se zove „tvrđenje pazara“. Istim će se tim pazarom baviti i sledeća vlada. I sve vlade koliko ih god bude bilo do onoga dana kada se pod raznim pritiscima ne promeni sistem vladavine. Koji bi, uzgred rečeno, bio katastrofalan i za mnogo bogatije države. Svi znamo da se tu radi o sistemu okupacije, u kome garniture koje se dokopaju vlasti privatizuju lavovski deo ionako nevelikog novca i kontrolišu praktično svaku oblast u kojoj se vrti makar i beznačajan novac. Jeste vlada preglomazna, ali ovde se, gospodo, ne radi o pet ili deset ministara, nego o desetinama hiljada unosnih radnih mesta i još unosnijih poslova bezobrazno tesno vezanih za politiku. Bezobraznije, recimo, nego za SFRJotovog vakta. SKJ je društvo kontrolisao do izvesne „dubine“, ispod toga su stvari i poslovi prepuštani i vanpartijcima i tu se krije tajna zbog čega je SFRjot bio funkcionalniji i socijalno prihvatljiviji za većinu.
Osim toga, u SFRJotu država je bila odvojena od kriminala. Nije da ga nije bilo – svugde ga ima – ali nisu bili poznati slučajevi saradnje uglednih političara i uglednih lopuža. Naš gospodar je u jednom momentu uočio da to nije dobro, pa je učinio neke pokušaje u tom pravcu. A onda je, biće, Novak odneo neke pobede i skrenuo Gospodarevu pažnju. Pa je opet sve prekrio ruzmarin i šaš. Ako neka ovdašnja stranka zaista namerava da popravi katastrofalnu situaciju, mora se poduhvatiti raščišćavanja tog ruzmarina i šaša. To, međutim, neće postići policijskim akcijama. To se može uraditi samo postizanjem novog društvenog dogovora i izgradnjom potpuno novih institucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
