Dosta smo ćerali komendiju, beše prethodnih dana svega i svačega, pa i seksualnih pikanterija, vreme je za ozbiljnije teme. Čitam jutros u novinčinama da je Stratfor – agencija koja okuplja najuglednije američke baba-Kurane – blagoizvolela objaviti periodični izveštaj na temu – šta će se, ko biva, događati u svetu do 2025. godine. Zli jezici tvrde – a sa koliko osnova ne znam – da je posao Stratforovih baba-Kurana da snivaju ono što je Americi milo, mada, istini za volju, Stratfor često i potrevi. Zli jezici, opet, kažu da Amerika često pripomogne da se Stratforova predviđanja obistine. Ali to je sa prorocima tako otkako je sveta i veka. Još uvek se lome koplja oko pitanja: da li proroci vide buduće stvari ili ih pak svojim proricanjem izazivaju.
To je, da kažemo, teren čiste metafizike. Nije naš posao da se time bakćemo, strogo uzev, nije naš posao ni da se petljamo u ovo u šta ćemo se upetljati, ali mi, Srbi, ne možemo da odolimo a da se ne umešamo u svetsku politiku, baš kao što ni onaj doktor Šulc iz filma „Django Unchained“ nije mogao da odoli lokalnim obračunima. I zato – javlja mi se – često (i sve češće) i prolazimo kao doktor Šulc.
Dobro, de, šta se to Stratforu predviđa? Ništa dobro, odmah da vam kažem. Evropska unija – kaže Stratfor – ovakva kakva je, ne može opstati. Tu će Stratfor, da kažemo, verovatno biti u pravu, ali ne treba biti Stratfor da bi se to uvidelo. Nacionalizmi bujaju, ekonomije se sunovraćaju, a – prisetimo li se početaka EU – doći će nam iz dupeta u glavu da suština ideje ujedinjenja Evrope nije bila jednoobraznost krastavaca nego prevazilaženje nacionalizama. Nacionalizmi se, kao što vidimo, vraćaju na velika vrata, a to znači samo jedno – pičvajz. Srpsko-hrvatsko-mađarski i drugi periferni nacionalizmi samo su sitne ribe pljuckavice. Neće valjati ako pohase Nemci i Francuzi, a čini mi se da polako hase.
Šta još kaže Stratfor? Tvrdi Stratfor da će se Rusija – rusofili pomerite se s mesta – raspasti. Eto tipičnog primera snevanja snova koji su dragi baba-Americi, a raspad Rusije je svakako jedan od Amerikinih najvlažnijih snova. S druge strane, rastuća ruska agresivnost prema spolja navraća vodu na vodenicu Stratforovih predskazanja. Nije se Rusija nešto naročito pokazala u osvajačkim ratovima, osim za vakta Petra Velikog, ali jedan je bio Petar. Pobedonosna strategija Rusije oduvek je bila defanziva, iscrpljivanje dušmana nepreglednošću terena i surovošću klime, pa tek onda, kada dušmani izgladne i kad se posmrzavaju, napred – u ofanzivu. Srećna je okolnost što u Kremlju, osim usijanih ima i hladnih glava koje sve to dobro znaju, pa ako te glave odnesu prevagu, Stratfor će morati da nastavi da sneva. A ako prevagu odnesu usijane glave, e, onda će, čestnejši čteci, manje-više biti svejedno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
