Sukob na pijaci

Vest o sukobu je prošla gotovo neopaženo među slikama i izveštajima o masakriranju mrtvog Gadafija i mimohodu pored njegovog leša; o premlaćivanja policajca u uniformi; o pucnjavi u bulevaru Zorana Đinđića i o najnovijim kurvarlucima sa estrade. Ali, nije ovo nevažno, cenjeni publikume, uopšte nije. Moglo bi se reći da se tu radi o povratku korenima budući da dobar deo naših politikanata potiče iz porodica čiji su članovi stajali sa one strane tezge, ako razumete šta hoću da kažem. Tu su, na pijaci, svoji na svome.

Upada u oči ekskluzivnost informacija o pijačnom sukobu. Naime, zaraćene strane – SNS i URS – imaju dijametralno suprotne priče o „nemilom događaju“. SNS krivicu svaljuje na URS čiji su ratoborni aktivisti navodno gurnuli članicu SNS-a sprečavajući je da učini neko bogougodno delo što je izazvalo opravdani greh golorukih narodnjaka, pa su narodnjaci – ako je verovati nenarodnom URS-u – krenuli da nebeske visine URS-ovog štanda zataknu stranački barjak, što je rezultiralo koškanjem i dolaskom narodne milicije koja je sprečila sukobe širih razmera. Neko tu zaobilazi istinu. Neko tu, dakle, laže.

A najverovatnije je da svi lažu, jer zašto bi se pijačni komandosi državotvornih stranaka ponašali drugačije od glavešina iz njihovih „centrala“. Neću reći ništa novo kad kažem da je laž takoreći supstanca srpske politike. Ali možda će biti novost ako kažem da smo u potpunosti zaslužili da nas lažu i maste. Ne lažu od juče – doduše lažu sve bezočnije i sve otvorenije – a mi ih bez ikakve prisile podnosimo, pa čak i verujemo u njihove sve masnije laži. Bar deklarativno. Evo, recimo, Veljo Ilić na pasja kola ispsovao neke kolege poslanike, a danas (subota) čitam Veljinu ispovest. Kaže da ispsovane kolege lažu, da je on, Veljo, hteo da ih izvede na pravi put, da ih odvrati od falsifikovanja skupštinskih dokumenata (što je verovatno), ali da ga oni, to jest kolege, nisu htele da poslušaju, pa mu sad smeštaju i nabeđuju ga da psuje, on, koji u životu nije opsovao. Zato vam velim, cenjeni publikume, dobra je stvar što se politički sukobi sele na pijac, daj Bože da postane trend. Ako ništa drugo, pojeftiniće krompir.