Tašta diplomatique

Odgovor na to pitanje pokušali su da izmame istraživački novinari moje omiljene žutare, Blica, koji je – nedreman kakav – došao do saznanja da spoljni popečitelj Mrkić deli diplomatske putovnice i kapom i šakom. Kao, Bože me prosti, za Miloševićevog vakta. Saznao je, tako, radoznali Blic da su u posed diplomatskih pasoša došli i džumhurbaškanovi sinovi, a po kom osnovu – to Blic nije uspeo da istraži, pa ću to umesto njega učiniti ja. Po osnovu burazerstva i servilnosti, eto po kom. Koliko ja znam – a neka budem ispravljen ako grešim – ni po kom drugom osnovu Nikolići juniori na to ne bi imali pravo. U diplomatskom, naime, pasošu uvek piše funkcija ili titula nosioca, a „sin predsednika republike“ možda jeste čast i obaveza, ali ne i dovoljan razlog za izdavanje dipl. soške.

Pre nego što zađem u nešto sitnija crevca, osećam obavezu da razvejem neke predrasude vezane za posedovanje diplomatskog pasoša. Nemojte, cenjeni publikume, misliti da passport diplomatique magično otvara sva pogranična vrata. To, nota bene. pogotovo ne čini srpski. Naprotiv! Ukoliko niste „na službi“ u nekom našem DKP-u, posedovanje diplomatskog pasoša samo povećava pozornost pograničnih policaja. A zašto je to tako? Zato, dame i gospodo, što za Miloševićevog vakta beše izdato nekoliko hiljada tih primamljivih putnih isprava, a među nosiocima je bilo jako puno pitoresknih ličnosti sa pogrešne strane zakona, što nije promaklo stranim „bezbedonosnim“ službama. Posle Petog oktobra štancovanje pasoša je, fakat, drastično smanjeno, ali loša karma je ostala. Predrasude se teško menjaju. Pogotovo ako baš i nisu predrasude, ako razumete šta hoću da kažem.

Pa dobro, možete se zapitati, kad je već tako, otkuda tolika jagma za diplomatskim putnim ispravama. Već vam je to – i to pre nekoliko hiljada godina – objasnio Propovednik. Srpska diplomatska soška ima mnogo veću „unutrašnju“ nego „spoljnu“ upotrebnu vrednost. Odlična je za kurčenje u ulici Strahinjića bana. I uopšte – na ulici. Zaustavi te, da kažemo, policija, dobro veče, dokumente molim, ti zaptiji lepo pokažeš passport diplomatiqe i službeno lice momentalno savija repić, salutira i odlazi u noć, jer lice dobro zna da je nosilac diplomatske soške ili VIP ili VIP-ov sin. Ili – u krajnjem slučaju – VIP-ova tašta. Svejedno.

Dobro, de, ne insinuiram ja da će se mladi Nikolići kurčiti po Silikonskoj dolini, a garantujem životom da to neće činiti tašta; ne sugerišem, nadalje, da će Nikolići juniori pasoše zloupotrebljavati. Možda ih, štaviše, nisu ni tražili. Možda im ih je Mrkić samoinicijativno dao. Diplomatija je to, bato.