Moj utisak meseca: U emisiji „Jedan na jedan“, Ivica Dačić, srpski šef diplomatije, nije smogao snage, a da ja nikako ne razumem zašto (očito je da mi fale informacije) da preko usana prevali reč „skandal“, za već poznati događaj objavljivanja pornografskih fotografija Kolinde Grabar Kitanović. Koliko god Danica Vučinić insistirala na toj reči, Ivica, koji se po svemu sudeći ne slaže sa takvim medijskim pristupom, ipak, relativizirajući celu priču rečima: „mediji to rade svima“, u očiglednoj neprilici, nije imenovao šta je to, ako nije skandal.
I to zaista nije ništa strašno od Ivice, nije prvi put da političari izbegnu odgovor, pa ipak, po nečemu, ovo jeste presedan, koji ne govori o tome da li je Dačić ovakav ili onakav čovek, već o tome kolike su njegove političke ingerencije i moć u trenutnom poretku. I zato je ovo izdanje Daničine emisije prvo važno medijsko razobličavanje neke činjenice posle dugo vremena. Činjenice o Dačićevoj nemoći. I Vučićević je takođe, nehotice, razobličio nešto: spregu medija i nevidljive ruke.
Čega se ili koga toliko uplašio Ivica, da čak ni neki zadovoljavajući diplomatski odgovor nije našao? Iskreno – ne znam. Utoliko pre jer je ceo događaj skandalom nazvao uz izvinjenje i sam urednik novina koje su skandal priredile. Basara piše o tome kako su se u emisiji „Teška reč“ (koju vodi isti urednik), Čanak, i dva novinara Marić i Lalić složili da „krivica“ nije samo do Vučićevića, koji se preigrao, jer je poverovao nekome da je nedodirljiv i da može kako mu volja. Znači, Basara, Čanak, Marić, Lalić i Vučićević smatraju da je taj Neko (Gangula?) ko je Vučićeviću garantovao da su fotografije dušu dale za objavljivanje pravi krivac? Vučićević se pozivao na dve tajne službe i jasno je – ne želi da otkrije izvore. Basara i ekipa koja zna znanje tvrde da je Vučićeviću visilo o koncu hoće li opstati na Pinku, a i u Informeru, te da je s vrha nečega odlučeno da je korist od Vučićevića ipak veća od štete zbog tih fotki.
Da ne bude da se izvlačim kao Dačić, Vučić, Toma i mnoštvo javnih ličnosti koje ništa nisu rekle, reći ću da se slažem da neko tipa Vučićevića ne može snositi teret odgovornosti za ovo, osim moralne, ali ko još poziva na moral (nek ide u Crkvu!). Za mene, ipak, ostaje fenomen na šta je sve moguće nagovoriti čoveka. To pitanje izaziva tugu i stid.
Ko je ikada gostovao kod Vučićevića u „Teškoj reči“ i rekao ikada nešto različito od Vučićevića? O ma čemu? A mnogi sebe smatraju boljim i vrednijim od DJV? Niko, nikada. Prema tome, ostaje da sam ja zaista bila u krivu kada sam nedavno u Danasu podsetila na spor, s kojim nemam baš ništa, a vodio se između Vučićevića i nekog novinara, nakon čega se Vučićević lepo obratio meni, takođe u Danasu biranim rečima: „Ne lažite – dokažite“. Niko nije reagovao, jer verovatno znaju da je DJV, pod vidom trenutka, bio u pravu. Pod vidom večnosti možda i nije, ali večnost je i cara Lazu koštala glave! Svako ko je Vučićevića optužio za nešto činio je to za određenu priliku i potrebe trenutka (ad hoc!), svako pozivanje na takve zaista je stupidno, jer ćete se uvek, lakoverni, naći u manjini. Jer, i Vučićević sve čini ad hoc, baš koliko i oni! Ad hoc Srbija ište ad hoc principe i ad hoc ličnosti!
Rekla sam više puta: Oni koji su doveli A. Vučića na vlast otvorili su novo poglavlje u Srbiji. Niko ne može da tvrdi više nikada da su oni bolji od Vučića, ili još gore, da kažu više i jednu optužbu protiv Šešelja. Mogu, ali, s kojim obrazloženjem, s kojim pravom, posle indulgencija koje su zauvek prodali Vučiću? Zato i Vučićević ne može biti krivlji od svih koji su kao „fini naš svet“ omogućili sve ovo što nam se dešava u Srbiji. Ergo, Vučićeviću, The Show Must Go On!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
