Dragomir Čumić

 Popularni Čuma razvio se u jednog od najprepoznatljivijih likova srpske kinematografije. Bez pompe i afera, suptilno i iskreno, tumačeći na stotine malih i velikih likova, upisao se u vrh karakternih glumaca. Njegova najuspešnija ostvarenja su u komičnim ulogama nespretnjakovića i gubitnika, kao u filmu „Radio Vihor zove Anđeliju“ iz 1979. godine. Nove generacije pamte ga po ulogama u filmovima „Lajanje na zvezde“ i „Kad porastem biću kengur“. Poslednjih godina igrao je u popularnim televizijskim serijama poput „Šešir profesora Koste Vujovića“, „Vojna akademija“, „Bela lađa“, „Ranjeni orao“, „Nepobedivo srce“… S velikim uspehom izvodio je monodramu „Beara hvata visoku loptu“, koja je nastala na osnovu razgovora sa fudbalskim golmanom Vladimirom Bearom tokom snimanja filma „Braća po materi“.

Ljudi su ga pozdravljali s osmehom

– Imao sam sreću da sam sa Dragom Čumićem radio nekoliko filmova. Naš početak je bio u filmu „Jutro“, „San“, „Podne“, „Biciklisti“, „Cross country“, a zatim smo sa njim u glavnoj ulozi snimili pet filmova po Čehovu. Zbog uloga na televiziji i u filmovima Šotre bio je veoma poznat i ljudi su ga u susretu pozdravljali sa osmehom. Njegovim tragom pošla su i njegova deca, dve ćerke, koje studiraju na Fakultetu dramskih umetnosti. Puriša Đorđević

Tihi, nenametljiv hod kroz život

– Eh, što ti je život. Svakom od nas klatno sata kuca sve dok jednog dana ne stane! Čuma je bio čapkun filmova, koga je Puriša godinama nosio ispod šinjela. Bio mu je talija, amajlija. Mogu da zamislim kako je Purketu danas? I ne samo njemu. Već i svima koji su poštovali njegov tihi, nenametljiv hod kroz život. Otišao je tiho kako je i živeo. Iako nam se putevi nisu ukrštali, voleo sam da ga sretnem i da se osmehnem njegovom vrcavom duhu koji ga je krasio. Bio je zatajan. Zbog toga ništa nisam znao o „njegovima“. Moj nemar. Izražavamo njegovima duboko poštovanje. Mira i Ljubiša Samardžić