Kako su Teslina otkrića i entuzijazam mladih novinara otvorili novo medijsko doba: Prvi koraci televizije

Mladi Jugoslavije, iako su živeli u socijalizmu, želeli su da imaju i televiziju. LJubljanski fakultet predstavio je prvu domaću televizijsku kameru, a urednik Radio Beograda Aleksandar Saša Marković postavio je prvu eksperimentalnu televiziju. Program se mogao pratiti na jedva pedesetak televizijskih prijemnika sa katodnom cevi, a trajao je koliko i izložba – desetak dana.

Studio je bio smešten u holu fakulteta, gostiju je bilo mnogo, a domaćin programa bila je tada mlada studentkinja glume LJiljana Marković, kasnije jedna od najpoznatijih spikerki TV Dnevnika. Do 1969. godine Dnevnik je bio zajednički za celu Jugoslaviju.

Nema mnogo dokumenata o sadržaju programa niti o tome kako je izgledala programska šema. Zna se da je program pre svega bio posvećen predstavljenim tehničkim inovacijama, da se bavio Nikolom Teslom i da je bilo živog izvođenja muzike. Svakako su emitovane i vesti.

Ne zna se kako je ova važna informacija o počecima televizije zaboravljena. Činjenica je da prvi televizijski programi počinju u LJubljani i Zagrebu, dok TV Beograd, upravo sa reporterom Sašom Markovićem, počinje emitovanje dve godine kasnije, prenosom otvaranja Beogradskog sajma iz upravo završenog studija. Studio je, prema nacrtima BBC-ja, izgrađen na obali Save kao deo kompleksa Beogradskog sajma.

Sve je snimano na filmskoj traci, koja je protokom vremena oštećena, ali u dokumentaciji RTS-a ipak postoji dovoljno sačuvanih materijala.

Sasvim je izvesno da upravo povodom obeležavanja godišnjice rođenja Nikole Tesle, koja se danas u Srbiji slavi kao Dan nauke, uvek imamo razlog da se setimo pionira televizije, pre svega mladih i radoznalih novinara koji su bili deo medija čiji je uticaj u svetu sve više rastao.

Prenošenje zvuka i slike danas je, u tehničkom smislu, potpuno drugačije. Filmsku traku prvo su zamenile televizijske kasete različitih formata, a zatim je davno zaboravljeni analogni sistem ustupio mesto digitalnom. Prenos se više ne odvija preko repetitora, već optičkim kablovima, dok se u svemiru nalaze sateliti zahvaljujući kojima lako možemo da vidimo sve što se dešava na planeti.

Mediji su postali moćno oruđe u kreiranju našeg mišljenja, u sukobima moćnika i u sve ozbiljnijim ratovima. Kažu da najveću moć imaju oni koji upravljaju medijima.

Sasvim je jasno da su tehnologija i njen razvoj omogućili brzo prenošenje informacija. Ko se još seća da su pre sto godina vesti na trgovima saopštavali dobošari? Ono što tehnologija može predstavlja jedno, a ono što zavisi od autora i kreativaca jeste dobro poznavanje alata kojima se informacija prenosi. Ko ume da savlada kombinaciju zvuka i slike, zna kako da koristi medije.

Oduvek je postojao sukob između škola BBC-ja i RAI-ja, s jedne strane, i američkih televizijskih emitera, s druge. Naše televizijske stanice postavljene su prema uzoru na BBC, kadar se školovao u RAI-ju, a u 21. veku našim etrom vlada jeftina američka kablovska televizija.

Kako se to dogodilo, pokazaće vreme, a entuzijasti iz pedesetih godina, koji su obeležili zlatno doba naših televizijskih programa, ostaju upamćeni po serijama, reportažama, direktnim prenosima i poznavanju medijskog zanata.

Tesla je pronašao način da se zvuk prenese, a istorija televizije i dobre arhive ponovo će usmeriti programe savremenih televizijskih stanica. Vratiće nas na fabrička podešavanja i dobru staru školu iz Velike Britanije.

Istina, pojava portala, aplikacija i interneta polako šalje televiziju u prošlost, ali se, na radost i samog Tesle, vraća radio. Zvuk je najbrži i najjednostavniji način obaveštavanja. Za radio su potrebni samo tranzistor i dobre baterije, a nema ni kašnjenja od nekoliko sekundi koje prenos slike još nije uspeo da prevaziđe.

Tehnika se brzo menja, ali zanat uvek mora da se izuči – od šegrta, preko kalfe, do majstora. Tako će se i u medijskom svetu pamtiti samo veliki majstori. Uskoro će ponovo biti važno da dobiješ majstorsko pismo, a ne samo da se slikaš.