Muzičko – scenski spektakl „Constantinus Magnus“ autora Aleksandra Sanje Ilića biće izveden u ponedeljak, 3. juna, u 21 sat na letnjoj pozornici Niške tvrđave u okviru državnog programa proslave jubileja 1.700 godina od Milanskog edikta.
Ilić je tri godine proveo u stvaranju najkompleksnije muzičko-scenske forme, za koju, kako kaže, praktično treba uvesti nov stručni naziv, jer ne potpada ni pod jednu već postojeću formu.
– Proces stvaranja ovakvog dela je od samog početka do danas bio sličan kao i proces rađanja hrišćanstva: težak i trnovit. Kao i samo hrišćanstvo, stvaralo se uz veliki napor. Kada sam imao u planu stvaranje Balkanike, spremao sam se tako što sam godinu dana samo čitao. Trebalo je što više saznati o Vizantiji. A zatim sam samo slušao snimke sa raznim napevima i horskim izvođenjima vizantijske muzike. Tek nakon toga sam počeo da komponujem. Isto se desilo i sada. Mi smo istoriju Konstantina Velikog naučili napamet. Postoji nekoliko verzija njegove životne priče, pa smo mi sve te činjenice stavljali na vagu i odlučivali čemu da se priklonimo – kaže Sanja Ilić za Danas.
l Kakav je to Constantinus Magnus kog ćete nam prikazati? Koje sve aspekte života ovog vladara ćete dotaći, i kakvu sliku tog vremena ćete nam predstaviti?
– Jedna od ključnih stvari za nas je njegov ulazak u Rim kao oslobodioca i bitka kod Milvijskog mosta. U samom delu Constantinus Magnus ta deonica će biti muzički vrhunac i predstavljena je virtuoznom kompozicijom za violinu i hor koju izvodi Nemanja Radulović. U prikazu bitke kod Milvijskog mosta igrači će se pojaviti u modernim odelima, a na glavi će nositi rimske kacige. Na taj način ćemo prikazati spoj modernog doba sa vremenom u kom je živeo car Konstantin.
l Ovo je najzahtevnije muzičko scensko ostvarenje koje će biti prikazano ne samo u Srbiji već i na Balkanu. Šta sve čini posebnost delo Constantinus Magnus?
– Delo Constantinus Magnus je najveća muzička forma koja se do sada pripremala u Srbiji. Mi smo pokušali da nađemo čak i novo ime za tako nešto, ne zato što smo pretenciozni, već zato što ovo delo nadilazi svaku poznatu muzičku formu. Ovo nije opera, nije balet, nije klasičan koncert, nije oratorijum, već nešto što objedinjuje sve ove forme, istovremeno ih nadilazeći. Treba napomenuti i da je Constantinus Magnus rađen od strane srpskih autora, u potpuno domaćoj produkciji. Ono što je bio izazov jeste da Balkanika bude involvirana u simfonijski orkestar i da uz korišćenje arhaičnih instrumenata doprinese drugačijem zvuku samog orkestra. Mogli bismo taj zvuk nazvati epskom muzikom, ambijental epikom, ili možda epskom fantazijom. Ima kompozicija koje su jako dinamične, agresivne i paganski divlje, a ima i onih koje su nežne i baletske.
l Premijera dela Constantinus Magnus biće održana na dan Sv. Konstantina i Jelene, 3. juna, u Nišu. Kakvi tehnički uslovi su potrebni da bi se ovakav spektakl uopšte negde izveo?
– Koncert će biti održan na letnjoj pozornici Niške tvrđave koja prima oko 3.000 ljudi, međutim zbog prostora koji je potreban da bi se postavila bina, mi ćemo morati da smanjimo kapacitet gledališta za nekoliko redova. Postojeća bina u Nišu se potpuno transformiše i u svojoj konačnoj dimenziji biće široka 80 metara. Preko 200 izvođača će biti na sceni, i još toliko je onih koji su uključeni u rad iza scene. Scenografija se sastoji od jednog tubusa u kome će se odigravati razni prizori i koji se naizmenično otvara i zatvara. Veliki video zid će biti u pozadini i upotpunjavati čitav doživljaj uz fantastične svetlosne efekte. Sve je zamišljeno kao koncert gde su simfonijski orkestar, solisti i hor u prvom planu, a ostali sadržaji treba da nadograde muziku i ambijent, kako bi se publici omogućilo da uživa svim čulima. Pošto je Rimsko carstvo za vreme Konstantina obuhvatalo širok pojas Evrope, Afrike i Azije, bio sam slobodan da elemente koji su se javljali u okviru Carstva upotrebim i u muzici, pa će se pojaviti instrumenti koji su korišćeni na svim tim prostorima.
Konstantinov život kroz muziku i pokret
– Nisam želeo da publici crtamo i pričamo njegov život, već je čitavo delo podeljeno na 15 celina u kojima će se kroz muziku i pokret nagovestiti svi aspekti Konstantina Velikog, ali ne toliko direktno. Nema ni jedne jedine izgovorene reči osim pevane – kaže Sanja Ilić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
