Nespojivost sa životom

Jedan sportski centar odlučio je da očisti lom na jednoj zgradi koji su nekoliko godina pravili golubovi, a onda se oglasio i saopštenjem u kome kaže da su imali želju da reše „višegodišnji problem prljanja i propadanja objekta, prouzrokovanog izmetom od strane golubova“.

Portparolka neke zdravstvene ustanove obaveštavala je javnost u Jutarnjem programu o nekom smrtnom slučaju i naglasila da je ta osoba zadobila „povrede nespojive sa životom“.

Rogobatan, izveštačen i bezličan birokratski stil lako se prenosi u svakodnevni jezik, jer njegovi šabloni omogućuju da se govori bez preteranog razmišljanja. Neizostavan je u novinarstvu, dobrim delom zato što mediji dosledno prenose izveštaje i saopštenja iz činovničkih kancelarija, ali je birokratskim konstrukcijama podložan i jezik udžbenika.

Jedna od odlika birokratskog jezika, kako gramatika opisuje, jeste nominalizacija. Iskaz se nominalizuje tako što se glagol zameni imenicom, pa umesto zahvalio se, bude izrazio zahvalnost, uticati – vršiti uticaj, razgovarati – obaviti razgovor… Takav stil može dosta da oteža čitljivost i razumljivost teksta, jer glagolska imenica prikazuje situaciju apstraktnije i izaziva slabiju mentalnu sliku. Govoreći o posledicama nominalizacije, Duška Klikovac (koja se bavi birokratskim jezikom u knjizi „Jezik i moć“) navodi primer iz udžbenika biologije za osnovnu školu u kome se opisuju faze klijanja: 1) bubrenje semena; 2) pucanje semenjače; 3) oslobađanje klice; 4) ozelenjavanje klice (razvijanje listova iz pupoljaka); 5) sušenje i otpadanje kotiledona. Kada bi se ove faze opisivale glagolima, lakše bi se zamislile, jer glagoli prikazuju situaciju slikovitije: Seme bubri. Semenjača puca. Oslobađa se klica. Klica ozelenjava (iz pupoljaka se razvijaju listovi). Kotiledoni se suše i otpadaju.