Poslednja zbirka stripova Saše Rakezića alias Aleksandra Zografa, čiji su radovi, podsetimo, trenutno izloženi u galeriji Francuskog instituta u Beogradu, objavljena je u izdanju Gradske narodne biblioteke iz Zrenjanina, i objedinjuje radove koje je ovaj autor objavljivao u nedeljniku „Vreme“ u periodu od 2009. do 2011. godine, uključujući i stripove koji su originalno realizovani za italijanski nedeljnik „Internazionale“.
Ovakve zbirke strip radova zaslužuju poseban osvrt jer donose jedan sasvim novi kvalitet čitanja i doživljaja strip dela koja svoju inicijalnu prezentaciju imaju u kontekstu štampanih medija, pozicionirani između različitih tematskih ili informativnih celina. Tako i ova zbirka stripova komponovanih od dve table nosi kvalitet kompaktnosti izraza, čvrstine tematskih čvorišta i omogućava sagledavanje kontinuiteta osobnosti Zografovog dela.
Naime, autorove teme uvek su čvrsto usidrene u realno iskustvo, u vidu dnevničkih zapisa, jer Zograf svoje teme i inspiraciju najčešće crpi na putovanjima, u vidu svojevrsnih strip putopisa (iz Amsterdama, Tirane, Segedina, gradova u Italiji, Bejruta, ali i mesta u Srbiji) ili pronalazi na buvljacima, među ostavljenim albumima fotografija, bizarnim igračkama, isečcima iz starih novina (najčešće iz '30-ih i '40-ih godina prošlog veka), među starim čestitkama ili dopisnicama, odnosno među onim materijalom koji najčešće završava na otpadu. I, upravo, autor tu pronalazi čestice koje inspirišu klijanje čudesnih priča i ispitivanje sposobnosti medija da obuhvati širinu i polet misli, kao i pripovedački zanos. A prirodna lakoća i jednostavnost njegovog pripovedačkog postupka, realizovanog na veoma malom broju grafičkih prizor-polja (od dva do šest ili sedam grafičkih jedinica) predstavlja posebnu vrednost autorovog dela.
Njegova pripovedačka ekonomičnost pronalazi prava težišta priče u, pre svega, neprekinutoj vezi sa svakodnevnim životom iz koga crpi teme, i u autentičnim likovima, obazrivo nas puštajući da iza tih sažetih priča naslutimo postojanje velikih tema. Kroz sigurno usredištene prizore vodi nas sam autor, često prostorima snoviđajno iskošenih vizura gradova i ulica, gde su volumeni usklađeni sa plošnim zonama, uz otvorenu i čistu lestvicu jakih boja i tonova.
Autorov delikatan umetnički senzibilitet neposredni utisak pretvara u samosvojno delo kada svoja znanja i zapažanja povezuje sa onim što otkriva. To posebno dolazi do izražaja u njegovim vizuelnim esejima komponovanim od pronađenih fotografija koje povezuje određena tema, vremenski period ili ličnost, ili u poetici ilustracija starih novogodišnjih čestitki, gde, izuzev montažnog postupka, interveniše kratkim beleškama ili komentarima. Zografova „mreža“ na tim frekvencijama pronalazi teme koje obrađuje, koje često dobijaju i dimenziju neverovatnog ili neočekivanog, kao da je svet postavljen naglavačke. Odnosno dvaput naopačke, opisujući na tom putu celi krug, kada se, poput rešenja naslovne strane, autor hvatajući za glavu čudi, ali možemo reći i doživljava prosvetljenje u istom času.
Put kroz Zografovu poetiku mesto je susreta sa istrajnim istraživačkim duhom (a umetnost živi od radoznalosti i eksperimenta), ali i sa pitanjima mesta stripa i savremenog stvaralaštva u modernom svetu.
Najzad, uz već pomenute vrline, treba posebno istaći širinu profesionalnog angažmana, radnu etiku i odgovornost koji odlikuju ovog autora – Aleksandar Zograf predstavlja jednog od najpouzdanijih vizuelnih umetnika naše scene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
