Film može da bude medij koji progovara o neprijatnim istinama i nasleđu nedavne istorije u regionu, istakli su učesnici tribine „Uloga filma u procesu suočavanja s prošlošću“, reditelji Stevan Filipović i Ognjen Glavonić. Oni smatraju da je svaki film politički, bilo da je otvoreno angažovan, ili da ipak bira da ne progovara o političkom trenutku u kojem nastaje, ali da to ne znači da se bavi dnevnom politikom, već da je mnogo značajnije da otvara dijalog o onome o čemu niko ne želi da priča.
Naredni projekti oba autora bave se suočavanju s prošlošću.
„Dobra žena“, novi film Stevana Filipovića, reditelja „Šišanja“ i „Šejtanovog ratnika“, nastao je po ideji glumice Mirjane Karanović, koja će igrati i glavnu ulogu u filmu. U pitanju je porodična drama u kojoj glavna junakinja, posle 30 godina idiličnog braka otkriva šta je njen muž, koga će igrati Boris Isaković, radio u ratu.
– Ona pronalazi snimak na kome se jasno vide njegovi zločini… vidi se kako je ubio dete. Otada ona počinje svoju porodicu da gleda drugim očima – kazao je Filipović, koji je objasnio da je film inspirisan pojavom poznatog video-snimka zločina grupe pripadnika „Škorpiona“. Kako kaže, uz pomoć Fonda za humanitarno pravo, Karanovićeva se čak susrela i sa jednom od žena učesnika koja se na neki način suprotstavila svom mužu, dok je većina njih ostalo uz svoje supružnike, čak uprkos pravosudnim presudama za njihove zločine.
– Zanima me ono o čemu govori Hana Arent – banalnost zla. Ajhman nije bio psihopata, već čovek koji je samo mislio da radi svoj posao. Tako sebe doživljava i muž moje junakinje. Film govori o njenom životu i dilemama. Zapravo, o tome zašto je ceo jedan deo društva ćutao i da li smo ćutanjem i mi postali krivi za te zločine – objasnio je Filipović.
Mladi reditelj Ognjen Glavonić, autor filma „Živan pravi pank festival“ i jedan od reditelja omnibusa „Oktobar“, priprema svoj prvi dugometražni igrani film „Teret“, koji prati dva dana u životu vozača koji svojim kamionom prevozi nepoznat teret kroz Srbiju tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Film zapravo govori o masovnoj grobnici u Batajnici, koja je otkrivena 2001. godine, a u kojoj je pronađeno 800 tela kosovskih Albanaca.
– Ja sam za tu priču saznao tek 2008. godine. Nisam mogao da verujem da je tako nešto moglo da se dogodi u mojoj blizini. Pronašao sam svedočanstva vozača tih hladnjača koje su sa Kosova vozile mrtva tela. Izabrao sam dva dokumentovana iskaza i svedočenja od kojih sam sklopio priču filma, kojoj sam dodao i svoje lično iskustvo tokom bombardovanja – kazao je Glavonić, dodavši da je po toj ideji prvo hteo da snimim ispitni film na fakultetu, ali da je imao previše materijala, te da je to ipak moglo da bude samo dugometražno ostvarenje.
On je objasnio da je put koji vozač, koga će igrati Leon Lučev, inače i koproducent filma, prolazi od Kosova do Beograda zapravo put do spoznaje istine – šta on to vozi.
– Taj teret ne predstavlja samo te ljude, već sve te neprijatne istine – istakao je Glavonjić, dodavši da ga zanima šta su u ratu radili ljudi koje poznaje, a koji o tome ne žele da pričaju. On je kazao i da će u filmu igrati većinom naturščici, kao i da će koristiti autentične plakate i pamflete iz vremena NATO bombardovanja, koje je čuvao sve ove godine.
Oba autora, iako su sa svojim pomenutim projektima imali veliki uspeh u inostranstvu, budući da su obojica dobili sredstva za snimanje na nekoliko svetskih festivala, poput Roterdamskog ili Sarajevskog, nisu imali mnogo sreće sa domaćim fondovima. Glavonićev film je nekoliko puta odbijan na konkursu Filmskog centra Srbije, dok je Filipovićevo ostvarenje bolje prošlo kod pokrajinskog fonda. Autori smatraju da razlog za to mogu biti upravo teme kojima se njihovi filmovi bave, budući da komisije verovatno ne žele da podrže takve priče.
– Ima onih koji žele da pomognu, ali ima mnogo više onih koji ne pomažu i koju su film već proglasili profiterskim, iako nigde nije dobio ni dinara – objasnio je Glavonić.
Tribinu „Uloga filma u procesu suočavanja s prošlošću“ organizovao je forum ZFD u prostorijama Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo Danilo Kiš, u okviru otvaranja izložbe „MOnuMENTI – Promenljivo lice sećanja“, tokom 21. Festivala evropskog filma Palić. Izložba fotografija Marka Krojača kroz spomenike i njihove „priče“ pokazuje kako su se koncepti identiteta u zemljama zapadnog Balkana razvijali tokom 20. veka pa do danas. Odnos prema postojećim spomenicima i uspostavljanje novih spomenika odražavaju regionalne kulture sećanja i otkrivaju promenljive koncepte identiteta.
Mikropromene su važnije
Govoreći o tome da li filmovi koji se bave suočavanjem s prošlošću mogu da menjaju publiku, Stevan Filipović je rekao da su mikropromene daleko važnije.
– „Šišanje“ je imalo veliki fidbek publike. Nakon tog filma otvorio se dijalog. Pokrenute su neke teme o kojima se ranije nije pričalo – ko finansira huligane, kakve veze oni imaju sa ekstremnom desnicom, zašto je tu Koštunica…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
