Nakon što je Ustavni sud utvrdio da su neustavne odredbe člana Zakona o kinematografiji, kojima je predviđeno da se novac za podsticanje razvoja kinematografije obezbeđuje i uzimanjem sredstava od Republičke radiodifuzne agencije i Ratela, Filmski centar Srbije najavio je da će se žaliti.
Inicijativu za ocenu ustavnosti tih odredaba podneli su Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Ratel, navodeći da su sporne odredbe u direktnoj suprotnosti s važećim propisima iz oblasti radiodifuzije i Medijskom strategijom i da bi njihova primena mogla da drastično negativno utiče na funkcionisanje sektora radiodifuzije i elektronskih komunikacija u Srbiji. Na okruglom stolu o liberalizaciji tržišta telekomunikacija, direktor Ratela Milan Janković izjavio je da ova odluka znači da Ratel i RRA ne moraju više da uplaćuju novac za podsticanje srpske kinematografije.
– Mislim da odluka nije doneta na pravi način, jer nisu svi argumenti uzeti u obzir. Kinematografija mora da dobije deo prihoda koje televizije ostvaruju prikazivanjem filmova – kaže za Danas predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Dejan Karaklajić.
On dodaje da se procentom sredstava od emitera u većini zemalja sveta finansira kinematografija.
– Ali ova odluka dovodi u pitanje nešto drugo – kako se uopšte finansira kultura u Srbiji. Film je najskuplja grana umetnosti, pa je zato to najvidljivije, ali ovo pitanje je važno pitanje za celu državu – ističe Karaklajić.
Kako kaže, do sada nisu našli sagovornika u Ministarstvu kulture i informisanja.
– Predlagali smo nekoliko puta da se kao u Engleskoj procenat zarade od igara na sreću daje kulturi. Ali kultura je odbijena, a sport nije. Postoje načini da se stimuliše dolazak stranih producenata u Srbiju, da se kod nas, kao u zemljama regiona, snimaju strani filmovi. Vraćanjem 20 odsto poreza bi pomoglo, a mi smo dodatno predlagali da od tih 20, šest odsto ide za domaću proizvodnju. I tu smo ostali bez odgovora – objašnjava on.
Filmski centar Srbije podneće inicijativu da se ovaj problem reši, ali, kako kaže Karaklajić, Ministarstvo kulture bi trebalo da preduzme te korake.
– Ministarstvo je predlagalo postojeći Zakon o kinematografiji. To bi trebalo njih najviše da se tiče. Problem je što se na čelu Ministarstva ne nalaze ljudi koji se bore za kulturu i koji imaju viziju. To je samo jedan aparat koji ne radi za nas – ističe predsednik UO FCS-a.
On napominje da je neverovatno da su žalbe Ratela i ANEM-a usvojene, iako je Zakon o kinematografiji prošao kroz sva ministarstva, uključujući i pravosuđe, pre nego što je usvojen.
– Mi se godinama sudimo sa RTS-om zbog 1,5 odsto sredstava koje bi trebalo da nam uplaćuju, ali to ne čine. Tužili smo ih, ali nemamo zaštitu države u tome. Zato je tek ova odluka Ustavnog suda neverovatna – ukazuje Karaklajić.
On ističe da će, ako se primeni, ova odluka imati negativan uticaj na naredne konkurse FCS-a, ali i na onaj koji je nedavno završen, budući da je raspisan sa sredstvima sa kojima su mislili da raspolažu.
– Ako nam žalba bude odbijena, potražićemo druge načine za finansiranje domaće kinematografije, poput sprovođenja zakona o autorskim pravima – zaključuje Karaklajić.
Kako treba da se finansira film
Zakonom o kinematografiji utvrđeno je da se sredstva za podsticanje domaće kinematografije obezbeđuju iz budžeta, zatim 1,5 odsto od ostvarene mesečne pretplate za Radio-televiziju Srbije, 20 odsto sredstava koja naplaćuje RRA i 10 odsto sredstava koja naplaćuje Ratel.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
