Šta pitaš kad niko ne pita?

Ova fotografija štampana na univeru, veličine je dva puta dva metra i prvobitna zamisao autora je bila da na otvaranju izložbe „Plameni pozdravi“ u Muzeju istorije Jugoslavije drži ovu gigantsku sliku porodice koliko može da izdrži, a potom je spusti na pod. Ne bi mu bilo prvi put da se u sklopu svog rada fizički napreže. Umeo je Miljanović da drži i mermer kao učesnik Bijenala u Veneciji, ali ovog puta nije mogao da dođe. Umesto „sebe“ poslao je crnu granitnu ploču tešku 91 kilogram koliko trenutno iznosi njegova telesna masa. Prema njegovim uputstvima, ona je naslonjena na porodičnu fotografiju i zajedno s ostalim elementima rada otvara igriv diskurs između individualnog i kolektivnog. „Prošlost je lakše izmisliti nego sećati je se“, napisala je Krista Volf u svom romanu „Patterns of the Childhood“, što bi se moglo formulisati i tako da je prošlost kao činjenicu teže podneti nego sećati je se.

Renata Poljak, umetnica rodom iz Splita, u svom radu napravila je omaž Slavku Štimcu. Njen nemi video-zapis sa scenom u kojoj pada sneg osvetljavaju reflektori što čitavom prizoru daje začudan karakter. Ova snažna poetska, emotivna i mentalna slika je omaž Slavku Štimcu, čuvenom glumcu-detetu iz socijalističke Jugoslavije čija je pozicija filmske zvezde nestala po raspadu zemlje. I ne samo zato što je u međuvremenu postao odrasli. Ideje solidarnosti, (za)drugarstva, samoorganizovanja kao i druge bitne vrednosti koju je propagirala ondašnja kinematografija, trebalo je najmlađim članovima društva da usadi u svest i od njih napravi nove građane socijalističkog sistema. Iz današnje perspektive, moglo bi se reći da je sve ovo zajedno, zaista, prekrio sneg.

„Šta pitaš kad niko ne pita“, rad grupe Škart je već po svom naslovu intrigantan pogotovo iz današnje perspektive, gde je pitati ili činiti nešto što niko drugi ne radi maltene postalo jeres. Prota, jedan od Škartovaca, pojašnjavajući za Danas naziv ostvarenja ove umetničke grupe, priseća se da je jednog davnog popodneva bio neki državni praznik kada je odlučio da nešto kopa po bašti. Njegov deda je, kako priča, sav usplahiren došao do njega i upitao ga: „Šta kopaš kad niko ne kopa?“ „U smislu, ostavi se toga. Praznik je, ne treba ništa raditi. Zašto radiš ono što drugi ne rade?“, pojašnjava on naslov iz svog iskustva. Međutim, poenta ovog rada je to što je Škartovce zanimalo da im njihovi drugovi i drugarice iz raznih jugoslovenskih krajeva odgovore na pitanje čega se sećaju u vezi sa svojim detinjstvom u nekad zajedničkoj zemlji. Iz njihovih mikroscena napravili su male pozorišne prikaze u formi papirinta – papirnog teatra. Trenutnu postavku čini 15 različitih priča, ali će se ovaj projekat razvijati. Upitan da neku od njih izdvoji, Prota kaže: „Šta je ludo, recimo, drugarica je imala vaške i trebalo je da ode na doček Tita ali joj je baka naprašila glavu i stavila joj crvenu vunenu kapu. „Ne ideš takva na doček Tita“, zapovedila je, a ona: „Ali, bako, uzbrala sam najlepši cvet.“ Baba se međutim nije odobrovoljila nego ostala pri svom velikom istorijskom „ne“. Tako, naša drugarica nikada nije videla Tita u svom malom gradu. Ima i lepa priča o komunizmu. Pita naša drugarica šta je to komunizam a mama joj objasni: „To je kad imaš dve košulje, a jednu pokloniš.“

Ana Adamović, autorka izložbe i umetnica, odlučila je da izloži 260, to jest, sve fotografske albume koje su Titu poslala deca. „Ali, oni su u polici, obezbeđeni i niko ne sme da ih dira“, ukazuje ona i pojašnjava kako na celoj izložbi „Plameni pozdravi“ ne postoji situacija gde se prikazuje niti jedan album kao artefakt. „Meni je bilo bitno da oni fizički budu ovde i uz albume stoji vrlo precizan spisak šta je u njima, koliko fotografija, koliko njih u boji, koliko crno-belih ali niko ne sme da ih takne“, kaže Adamović. Prema njenim rečima „ideja je da se inicira igra sa onim šta ljudi misle da je unutra i što ne mogu da vide. Da li je njihovo detinjstvo tu, da li su možda oni na nekim od fotografija“. „Sve ovo zato što, kad se pomene Jugoslavija, odmah usledi priča „kad sam ja bila mala/mali“, a cela izložba ide protiv toga. Meni je bilo zanimljivo da na ovakvoj izložbi, gde svi misle da znaju o tom detinjstvu, ostavim neki prostor domišljanja, prostor gde posetioca treba zaintrigirati šta je to što on ne može da vidi“, zaključuje naša sagovornica.

Akcija za Dan žena

Izdavačka kuća Laguna i knjižarski lanac Delfi povodom Dana žena pripremili su 7. i 8. marta akciju za dame. Kupovinom dve od ponuđenih Laguninih knjiga za samo 999 dinara u knjižarama Delfi sve žene na poklon dobijaju proizvode kompanija: Dr Colić, Bioten i kompanija Bambi. Na akciji su ljubavni romani: „Potraga za Suncem“ Tonija Parsonsa, „Zavesti Ingrid Bergman“ Krisa Grinalga, „Poslednja Geteova ljubav“ Martina Valzera, „Povratak na Krit“ Brende Rid i „Poslednja vojvotkinja“ Dejzi Gudvin. Za naslove na ovoj akciji, koja će trajati dok traju zalihe u svim Delfi knjižarama, ne važe ostali popusti.