Duhovi iz prošlosti

Danas Belgija u pola glasa priznaje genocid koji je počinio Leopold II u Kongu, robovski rad, odsecanje ruku domaćem stanovništvu, preko deset miliona mrtvih domorodaca… kao i preko pet miliona mrtvih u građanskom ratu 1998 – 2003. čiji su uzroci dobrim delom u kolonijalnom nasleđu. Najzad još uvek 20.000 plavih šlemova nadgleda mir u Kongu. Na pedesetogodišnjicu nezavisnosti pokreće se i istraga u Belgiji protiv još živih osoba koje su navodno organizovale i učestvovale u atentatu na Patrisa Lumumbu, borca za nezavisnost Konga.

Kralj Albert II ne daje izjave u Kinšasi, ne zbog katastrofalnog bilansa kolonijalne vlasti već zato što Belgija nema vladu, te nema ko da odobri njegov govor, kako zahtevaju pravila. Za to vreme u samoj Belgiji udruženja poput „Sećanje na Kongo“, „Belgijska unija za prekomorske teritorije“, „Bivši borci iz Konga“ polažu cveće na spomenike Leopoldu II i spomen-obeležja palih Belgijanaca u Kongu. Održavaju parastose pred pločama, kojih ima u skoro svim naseljenim mestima Belgije, poginulih Evropljana u Kongu tokom kolonijalne okupacije. Prema kolonijalnom muzeju u Tervurenu, u okolini Brisela, koji je podigao sam Leopold II u Kongu je poginulo manje od dve hiljade kolona, dok je u isto vreme pobijeno oko deset miliona stanovnika Konga!

Predsednik jednog od tih udruženja, advokat Andre Šorošof, izjavljuje, a mediji prenose, da je „kolonijalizam bio pravedan“, a da su odsecanja ruku, bičevanje, deca taoci, lokalno stanovništvo u lancima… i najzad genocid bili „izuzeci od kojih se prave opšta mesta… najvulgarnija manipulacija“. Drugi nekadašnji koloni govore o belgijskim agronomima koji su predano radili u bivšoj koloniji, o lekaru koji je proveo godine među leproznim…

Nedeljnik Telemustik koji se bavi televizijskim programima i obraća se svim društvenim slojevima Belgije, piše za članove tih udruženja, većinom rođenih ili koji su deo života proveli u toj koloniji i koji održavaju uspomenu na kolonijalizam, da su to „simpatični ljudi, puni ljudske topline karakteristične za nekadašnje stanovnike Afrike (čitaj: kolone)“.

Ipak najtačnija je izjava jednog bivšeg kolona koji na komemoraciji u Briselu poginulim kolonizatorima kaže: „Zašto da se izvinim (za kolonijalizam) kada smo delovali za stvari koje smo smatrali pravednim? Ne izvinjavam se, kažem Kongoancima, hvala!“ Hvala za lagodan život u Kongu dok je bio kolonija. Hvala za izgrađenu Belgiju novcem od prodate slonovače, kaučuka, potom i ruda, pre svega rude bakra. Brodovima su dopremana bogatstva Konga u belgijske luke, kvartovi Brisela i drugih gradova su izgrađeni… a za uzvrat brodovima je transportovano oružje, municija i vojnici u Kongo.