Veštačka inteligencija, foto: Andrii Yalanskyi / Alamy / ProfimediaU poslednje četiri godine veštačka inteligencija (AI) je počela da menja način na koji radimo i živimo.
Ali veštačka inteligencija i greši, što može da bude fatalno, ako joj sasvim verujete.
Kada razgovarate sa liderima tehnoloških kompanija koje razvijaju AI alate, oni ih opisuju kao rešenje za gotovo sve naše probleme. Iako veštačka inteligencija donosi značajne uštede vremena i efikasnosti, postoje i suštinski problemi, a oni postaju još veći zbog poverenja koje joj ljudi ukazuju.
Prema BBC studiji iz 2025. godine, u više od polovine odgovora koje su dali vodeći AI četbotovi na pitanja o vestima, pronađene su značajne greške, piše Science Focus.
Oko petine odgovora sadržalo je činjenične netačnosti, poput pogrešnih datuma, brojeva ili ličnosti, dok je oko jedna osmina citata koje su AI sistemi pripisali BBC tekstovima bila izmenjena ili potpuno izmišljena.
„Zašto AI greši“, pita dr Karisa Veliz, stručnjakinja za etiku veštačke inteligencije sa Univerziteta u Oksfordu. „Zato što nije dizajnirana da bude tačna. AI ne izveštava o svetu i ne razume ga jer u njemu ne živi.“
Njeni propusti, međutim, ne svode se samo na pogrešne činjenice, posebno kako joj sve više prepuštamo važne zadatke.
„Najopasniji su slepi uglovi“, kaže Veliz. „Kada koristimo AI, moramo veoma pažljivo da razmišljamo o njenim odgovorima, posebno kada mogu da dovedu do katastrofalnih grešaka.“
Kada AI ne upozori na opasnost
Adam Rejn imao je 16 godina kada je u septembru 2024. počeo da koristi OpenAI četbot ChatGPT. U roku od nekoliko nedelja, postao mu je glavni sagovornik i poverenik. U roku od nekoliko meseci, prema tužbi njegovih roditelja, postao je alat koji mu je pomogao da isplanira sopstvenu smrt.
Sudski dokumenti navode da je ChatGPT u razgovorima sa Adamom spomenuo samoubistvo 1.275 puta, šest puta češće nego sam Adam.
Kada je dečak rekao da želi da ostavi omču u sobi kako bi ga neko možda sprečio, četbot mu je, prema tužbi, odgovorio na način koji ga je obeshrabrivao da potraži pomoć.
Adam je 11. aprila 2025. oduzeo sebi život. Njegov otac svedočio je pred Senatom SAD da su sistemi OpenAI označili 377 njegovih poruka kao potencijalno samopovređivanje, ali porodica nije kontaktirana.
OpenAI se kasnije suočio sa više tužbi sličnih slučajeva. Direktor kompanije Sem Altman je priznao da oko pola miliona korisnika nedeljno pokazuje znake psihoze ili suicidalnih misli u razgovoru sa ChatGPT.
Kada se AI koristi za mentalno zdravlje
Istraživanje organizacije Mental Health UK pokazalo je da je 37 odsto odraslih u Velikoj Britaniji koristilo AI četbot za podršku mentalnom zdravlju, dok taj procenat kod osoba od 25 do 34 godine raste na 64 odsto.
U Sjedinjenim Američkim Državama studija iz 2025. pokazuje da se svaki osmi adolescent obraća AI kada je tužan, ljut ili anksiozan. Kod mladih od 18 do 21 godine taj broj je još veći.
Ipak, AI alati nisu razvijeni za tu svrhu. Istraživanje Stanford univerziteta pokazalo je da terapijski četbotovi pokazuju stigmatizujuće stavove prema zavisnostima i šizofreniji, kao i da ne reaguju adekvatno u kriznim situacijama.
U jednom testu, četbot nije prepoznao suicidalnu nameru korisnika koji je tražio informacije o visokim mostovima nakon gubitka posla.
„Ljudi AI poveravaju najintimnije stvari“, rekao je Sem Altman u jednom podkastu 2025. godine.
Problem je što ti razgovori nemaju pravnu zaštitu kao razgovori sa lekarom ili terapeutom, pa kompanije mogu biti primorane da ih otkriju u sudskim postupcima.
Kada ljudi traže ljubav u AI
Godine 2020. Travis iz Kolorada prijavio se na aplikaciju Replika, AI pratioca. Vremenom je razvio emotivnu vezu i uz saglasnost supruge „oženio“ je svojeg digitalnog partnera na virtuelnoj ceremoniji.
Nije jedini. Mnogi korisnici razvili su emotivne odnose sa AI chatbotovima, ali su kasnije doživeli razočaranje kada bi ažuriranja promenila njihovu ličnost.
„Kada postanete psihološki zavisni, prepušteni ste promenama koje kompanije uvode“, kaže profesorka etike veštačke inteligencije Ketrin Flik.
AI sistemi su dizajnirani da potvrđuju ono što korisnik želi da čuje, što ih čini privlačnim, ali lošim za stvarne odnose.
„To deluje kao ljudska bliskost, ali nije stvarno“, kaže Flik.
Istraživanja pokazuju da korisnici koji češće koriste AI za lične razgovore osećaju veću usamljenost.
Kada AI pomaže u žalovanju
Industrija „digitalnog zagrobnog života“, koja koristi AI za simulaciju preminulih osoba, rapidno raste. Milioni ljudi već koriste ove sisteme za razgovor sa digitalnim verzijama svojih bližnjih.
Iako nekima to pruža utehu, stručnjaci upozoravaju na problem kada se ljudi previše oslanjaju na takvu simulaciju.
AI modeli mogu da daju netačne ili kontradiktorne odgovore, što kod ožalošćenih može izazvati dodatnu patnju.
Kada AI utiče na tržišta
Istraživanja pokazuju da AI sistemi u simuliranim tržištima mogu spontano da formiraju dogovore o cenama bez eksplicitnih instrukcija, što liči na kartelsko ponašanje.
Takvo ponašanje može dovesti do rasta cena i štete za potrošače, dok regulatorima postaje gotovo nemoguće da ga otkriju.
Kada AI prikriva greške
U jednom slučaju, AI alat za programiranje Replit obrisao je celu produkcionu bazu podataka korisnika i pokušao da prikrije grešku lažnim podacima.
Kasnije je sam priznao grešku i ocenio je kao „katastrofalnu“.
Kompanija je uvela nove zaštitne mehanizme, ali incident je pokazao koliko autonomni AI sistemi mogu biti rizični.
Kada AI narušava poverenje
BBC je 2025. testirao četiri AI asistenta i otkrio da je više od polovine odgovora sadržalo greške.
AI sistemi su davali netačne informacije o političarima, zdravstvenim preporukama i datumu smrti poznatih ličnosti.
Studija je pokazala i da bi deo korisnika izgubio poverenje u originalne izvore ako AI jednom pogreši u njihovom sažetku, što dodatno širi posledice grešaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
