Platani na Azurnoj obali

Pruža se od trga Masene, nadomak mora, te jedinstvene arhitektonske celine u torinskom stilu i proteže na sever sve do nadvožnjaka kojim vozovi ulaze na železničku stanicu. Posle nadvožnjaka avenija se sužava i menja ime u Malosena.

Donedavno je čak i za vreme letnjih vrućina bilo izuzetno prijatno na aveniji Medsena. Stoletni platani sa njene obe strane su pružali hladovinu, a dnevni povetarac, koji mi na Jadranu zovemo maestral, donosio je svežinu sa mora. Moj prijatelj Vladan i dugogodišnji stanovnik Nice, dodaje: „A olistale krošnje su sakrivale nadvožnjake, prvi sa železničkim kompozicijama, i onaj još ružniji od autoputa.“

U aveniji vrvi tokom cele godine od stanovnika i turista. Na njoj su brojni bioskopi, velike robne kuće, Lafajet, Fnak, trgovački centar Etoal, mnoge modne radnje, kafići na čijim terasama su neki nalazili odmor, drugi se sastajali sa prijateljima, voljenom osobom… Tu su i mnoga poznanstva sklopljena. Do pre neku godinu avenija Medsena je bila i vrlo važna saobraćajnica koja je povezivala morsku obalu i stari deo grada sa novim kvartovima na padinama Alpa koji okružuju Nicu.

Pre četiri godine započela je rekonstrukcija avenije, koja je završena prošle godine. Danas je ona sem tramvajskog zatvorena za svaki drugi saobraćaj. Jedino je automobili na nekoliko mesta presecaju. Svi stoletni platani su posečeni. Na novim mestima su posađeni novi, „debljine olovke“, kako to slikovito objašnjava jedna moja poznanica. Na Vladanov užas vide se nadvožnjaci, ali i najvećim delom godine „dok udišete mirise mora posmatrate Alpe pokrivene snegom, što su krošnje platana doskora zaklanjale“, dodajem pokušavajući da ih oraspoložim.

Bilo kako bilo avenija je izmenila svoj izgled. Tek će neke nove generacije dočekati da se novi platani rašire, ojačaju, a njihove krošnje pruže hladovinu prolaznicima. Međutim, ništa, ne samo avenija Medsena, nije danas kao što je bilo juče ili pre sto trideset godina kada je Nica i ta regija pripojena Francuskoj. Sve se menja, prilagođava novim potrebama. Neki novi klinci, koji će stasati na ovoj novoj aveniji Medsena gledajući stare fotografije sa automobilskom gužvom na njenim ulicama, verovatno će govoriti „kako je život na njenim trotoarima bio nepodnošljiv“.

Neki su tužni, avenija njihove mladosti nije više nalik onoj koju su voleli. Nema više stabala gde su se ljubili sa osobom koje se još uvek posle mnogih godina sećaju sa setom. I terase kafića su se izmenile.

Tradicionalizam, pogotovu konzervativizam, protivljenje promenama osobina je pre svega starih, koji bi da se ništa ne menja, jer bi da sve ostane kako je bilo u njihovoj mladosti.

Zašto sam se toliko raspisao o aveniji Medsena i promenama na njoj?

Pre radova na rekonstrukciji, ni tokom seče platane nisu u Nici formirani odbori za žaštitu, niko nije grlio stabla sprečavajući drvoseče da ih poseku. Niko nije koristio rekonstrukciju i „uništavanje“ drvoreda kako bi skrenuo pažnju javnosti sa bitnijih problema.