Beograd i Priština će morati da nađu rešenje

Ali, sada niste u takvoj poziciji. Priča o tome da priznanje Kosova nije uslov Srbiji da postane članica EU jeste način da se problem trenutno ostavi po strani. Nema razloga da se time bavimo, jer ima mnogo toga da se uradi pre nego što takvo pitanje dođe na dnevni red – kaže za Danas Tim Džuda, novinar i dobar poznavalac prilika na Balkanu.

Ali, odlaganje problema nije način za njegovo rešenje.

– Da, ali nije na Evropskoj uniji da ga rešava. Rešenje treba da nađu Srbija i Kosovo, ne očekujte da vam iz Brisela dođu gotovi recepti.

Može li uopšte da se pronađe konstruktivno rešenje za Kosovo kojim bi bile zadovoljne sve strane?

– U ovom trenutku ne vidim takvo rešenje. Verovatno bi najbolje bilo da se pronađe neki način zajedničkog života Srba i Albanaca na Kosovu. Što se tiče dugoročnog rešenja, sumnjam da iko zna kako bi ono trebalo da izgleda.

Zvaničnici EU nam poručuju da priznanje kosovske nezavisnosti nije uslov za priključenje Uniji, ali insistiraju na regionalnoj saradnji. Da li je ta saradnja samo korak do pristanka na nezavisnost?

– Mislim da regionalna saradnja nije nužno korak ka priznanju nezavisnosti. Regionalna saradnja je značajna za ljude u Srbiji, na Kosovu i u regionu. Niko ne želi da uvozi probleme u EU koji proizilaze iz nepostojanja saradnje. Kipar već zadaje glavobolju evropskim zvaničnicima, zašto bi iko hteo još dodatnih problema.

U kojoj meri je Kosovo smetnja u procesu evropskih integracija Srbije?

– Kosovo je problem, ali ne znam kako bi on mogao da se kvantifikuje i koliko je velika smetnja među drugim smetnjama koje Srbija ima i s kojima mora da se suoči. Ipak, pre ili kasnije, kosovski problem će morati da se rešava. Postoji, međutim, razlika između kosovskog problema i priznanja nezavisnosti. Kao što znate, Republika Irska i Velika Britanija već mnogo godina su članice EU iako Irska dugo nije priznavala da je Severna Irska deo Ujedinjenog Kraljevstva. Uvek ima načina da se ti problemi prevaziđu. Treba se ugledati na različite presedane, Irski je dobar, a primer Kipra je loš.

Da li biste mogli da procenite kada bi Srbija mogla da postane članica EU?

– To nije pitanje datuma, već toga da se uradi nepregledno mnoštvo stvari. Kada budu spremne i Srbija i EU, doći će do članstva.

Imamo primere Rumunije i Bugarske, koje su ispunjavale manje uslova i bile manje razvijene u trenutku priključenja nego što je Srbija danas.

– Politička situacija je tada bila drugačija. Upravo zato što su se te države priključile nedovoljno spremne, danas se od Srbije i drugih država koje očekuju članstvo u EU zahteva više. Unutar Unije ima zahteva, u kojima prednjači Nemačka, da se politika proširenja uspori nakon priključenja Hrvatske i Islanda.

Šta je u ovom trenutku zastupljenije u EU, zamor od proširenja ili strah od imigracije?

– Mislim da su te dve stvari nerazdvojno povezane. Glavni problem je ustvari u tome što stvari izgledaju drugačije u zavisnosti od toga odakle se posmatraju. Ako se posmatraju iz Beograda onda je priključenje Uniji značajna tema. Posmatrano iz Londona, Zapadni Balkan nije među glavnim temama kao što su Avganistan ili Irak.