Sastanak s gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom o pružanju podrške održavanju Parade ponosa imaćemo tokom vikenda. Njegove poslednje izjave o toj manifestaciji samo otežavaju problem, ali sačekaćemo ishod sastanka da bismo mogli da javnosti saopštimo zaključke – najavljuje za Danas Dejan Ranđić, predsednik odborničke grupe LDP u Skupštini grada Beograda.
Ranđić je ponovio da je stav LDP nedvosmislen, da Parada ponosa mora da se održi i da neće biti dopuštene nikakve rasprave o tome.
Miroslav Čučković, član Gradskog veća i predsednik URS u Beogradu, međutim, smatra da bi s predstavnicima seksualnih manjina trebalo razgovarati o tome da li je šetnja kroz grad jedini način da se ukaže na poštovanje prava ove populacije.
– Parada ponosa puno košta ovaj grad. Prošle godine je potrošeno čak 1,5 miliona evra za dnevnice pet hiljada policajaca i saniranje štete koju su na ulicama napravile grupe huligana. Zbog čega taj novac ne bismo potrošili na edukaciju, finansiranje nekog filma o homoseksualcima i slične stvari – kaže Čučković za Danas.
Upitan da li su gradska i republička vlast to trebalo da učine u proteklih godinu dana, pa sama Parada ponosa ne bi bila skup velikog rizika, Čučković odgovara da je činjenica da postoji mogućnost da ta manifestacija bude i zabranjena zbog visine bezbednosnog rizika. Na konstataciju da bi time bilo prekršen Ustav Srbije, koji garantuje slobodu okupljanja i izražavanja mišljenja, Čučković povlači paralelu s nedavnom zabranom štrajkova za koje je procenjeno da ugrožavaju funkcionisanje države.
– Nedavno smo zabranili blokadu puteva i štrajk radnika jer ugrožavaju državu. U sličnom kontekstu mogli bismo da zabranimo i Paradu ponosa. Mi podržavamo poštovanje zakona i potpuno je neprihvatljivo o primeni zakona polemisati. Postoji Zakon protiv diskriminacije, koji kaže da manjine ne smeju biti ugrožene – ističe Čučković.
Imajući u vidu da bi Parada ponosa trebalo da bude održana pre objavljivanja izveštaja Evropske komisije, kao i da bi zabrana njenog održavanja mogla da ugrozi strateški cilj države – sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, pitali smo Čučkovića kako taj problem izgleda iz perspektive funkcionera proevropske stranke. „Potpuno je sigurno da ulazak Srbije u EU ne zavisi od Parade ponosa, već od mnogo ozbiljnijih uslova“, uveren je Miroslav Čučković.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje za Danas da je u predizbornoj 2011. godini „očigledno vrlo teško štititi ljudska prava“.
– Predstavnici vlasti idu linijom manjeg otpora i ne žele da govore o pravima manjina zbog predstojećih izbora. Međutim, grupe koje promovišu nasilje u Srbiji deluju s nekoliko mesta i očigledno je da su to spojeni sudovi. Izazivaće nasilje na utakmicama, Paradi ponosa, graničnim prelazima… Reč je o homogenoj grupi koja, po potrebi, menja mete – ističe Antonijević.
Milan Antonijević kaže da je o Paradi ponosa bilo reči i tokom prekjučerašnjeg susreta predstavnika civilnog društva iz Srbije s Filipom Rikerom, zvaničnikom Stejt departmenta. Rikerov stav je da se bilo kakvo ugrožavanje prava neće tolerisati, a da bi zabrana Parade predstavljala upravo takvo ugrožavanje.
CEAS kritikuje Đilasa i Dačića
Centar za evroatlantske studije kritikovao je juče stavove koje su u vezi s Paradom ponosa iznosili ministar Ivica Dačić i gradonačelnik Dragan Đilas. „Umesto što lažnu brigu za bezbednost, kojom maskiraju svoju homofobiju i predizborni populizam, pretpostavljaju nasušnoj demokratizaciji društva u kome mora biti mesta za sve građane bez obzira na njihov identitet, Đilas i Dačić treba da se upitaju šta su oni kao važni funkcioneri svojih stranaka, države Srbije i Grada Beograda postigli u proteklom periodu na smanjenju verovatnoće da paravojne formacije opet haraju Beogradom, kao i nedavno Jarinjem“, saopštio je CEAS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
