Bliže Rusima, dalje od NATO

Predlog Medvedeva potvrdio je juče i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, nakon razgovora sa srpskim vicepremijerom Ivicom Dačićem. On je naglasio da će „Srbija kao deo Evrope biti deo zajedničke koncepcije evropske bezbednosti“, ali da o daljim koracima „treba konsultovati Medvedeva“.

– Medvedev je i ranije najavljivao osnivanje novog bezbednosnog sistema, koji bi okupio evropske zemlje koje nisu u NATO, odnosno one koje ne planiraju u njega da uđu. Sistem kolektivne bezbednosti trebalo bi da nastane reformom OEBS-a, kroz jačanje uticaja te organizacije. Još se ne zna koje bi zemlje mogle da ga čine, ali moglo bi se očekivati da Rusija pozove sve zemlje nekadašnjeg SSSR, izuzev Ukrajine i Gruzije koje su rekle da teže NATO. Iz istog razloga male su šanse da se Srbija odluči za takvu uniju, ali kada bi u nju ušla imala bi značajnu ulogu – rekao je za Danas Đorđe Popović, istraživač Centra za civilne i vojne odnose.

Iz toga proizilazi da je ruska težnja da Beograd ne preduzima korake u cilju daljeg približavanja Alijansi.

– Rusija je u više navrata jasno rekla da se protivi ulasku Srbije u NATO, tako da je to možda pozadina ovog poziva u novi vojni savez. S druge strane, a i to je važno, Rusija se ne protivi ulasku naše zemlje u EU – ističe Popović.

Prema mogućoj organizaciji novog bezbednosnog sistema, nijedna država ne bi imala isključivo pravo da održava mir i stabilnost u Evropi. Sistem bi mogao da podrazumeva i formiranje zajedničkog raketnog odbrambenog sistema na Starom kontinentu. Deo koji bi mogao da zanima Srbiju odnosi se na obavezujući sporazum o zajedničkoj bezbednosti, koji se zasniva na osnovnim principima međudržavnih odnosa i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Između ostalog, jedan od zadataka bio bi i miroljubivo rešavanje kriza, ali i mere protiv svih oblika pretnji zajedničkoj bezbednosti.

Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da osnivanje novog bezbednosnog sistema ne bi bilo oponent NATO već način da u održavanju bezbednosti u Evropi učestvuju sve zainteresovane zemlje.

– Za održavanje bezbednosti i saradnje u Evropi formalno je zadužen OEBS, ali u praksi je njegov rad jalov, a glavnu reč vodi NATO. S druge strane, Rusija je u svetu priznata kao bitan faktor mira i stabilnosti, pa formiranjem novog sistema želi jačanje svog uticaja u Evropi. Rusija bi to postigla formiranjem novog sistema kolektivne bezbednosti, koji bi okupio sve zemlje na kontinentu, nevezano od pripadnosti NATO ili nekoj drugoj organizaciji. Na taj način ne bi se dovelo u pitanje usporavanje ulaska Srbije u NATO, ako se taj kurs zadrži, ali je pitanje da li je to neophodno ako bi bio formiran nov sistem – objašnjava Simeunović.

On dodaje da bi uključivanje Rusije u održavanje mira i stabilnosti u Evropi pomoglo da se reše brojna pitanja, pre svega na Kosovu, Bosni i na Kavkazu, „za koja su NATO i OEBS pokazali da su nesposobni“.

Rusija – NATO – OEBS

Rusija i NATO su 1997. u Parizu potpisali sporazum o saradnji, prema kojem nastoje da spreče širenje oružja za masovno uništenje, ali i koji omogućava zajedničke akcije radi očuvanja mira i delovanje u vanrednim situacijama, razmenu informacija o politici bezbednosti i odbrane, kao i informacija o oružanim snagama, odbrambenoj industriji i životnoj sredini. S druge strane, NATO i OEBS zajednički deluju na izgradnji mira i stabilnosti u Evropi, naročito na sprečavanju sukoba, upravljanju krizama i borbi protiv terorizma.

Država da se izjasni

Forum za bezbednost i demokratiju, na čijem je čelu penzionisani general Ninoslav Krstić, ističe da bi „srpski zvaničnici morali da istaknu da se postignutim dogovorima sa Rusijom ne dovodi u pitanje postojeći bezbednosni koncept EU“. Na taj način bi se suzio prostor za manipulacije u zemlji i inostranstvu koje bi mogle da ugroze ili zaustave proces daljeg približavanja Srbije EU, ukazuje FBD.

Jeremić: Neutralnost

Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je sinoć da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti, što znači da se ne svrstava ni na jednu stranu. „Pre godinu dana Rusija je pokrenula inicijativu za dijalog o novoj politici evropske bezbednosti u 21. veku, kada nema hladnog rata, a Srbija je spremna da o tome razgovara sa svim zemljama“, rekao je Jeremić za RTS.